Kako Izrael gađa teroriste Hamasa u Gazi, korak po korak

Noć na krovovima Tel Aviva

Film „Naza: Prava priča“, koji su nezavisno snimili Roi Danino, Ariel Averbuch i Hagay Gutman, govori o ratu u Gazi kroz svedočenja oficira IDF-a koji su u njemu učestvovali. Visoki komandanti iz rezervnog sastava i obaveštajni oficiri govore noću na krovovima Tel Aviva, leđima okrenuti kameri, a svaki je predstavljen funkcijom koju je obavljao. Opisuju borbe u civilnim područjima, teškoće u prepoznavanju terorista među nenaoružanim stanovnicima i odluke koje su, kako kažu, donosili pre upotrebe municije. Ovaj članak izlaže postupak odabira i gađanja ciljeva onako kako ga opisuju oni i IDF, uz odgovarajuća dokumenta. Kada drugi osporavaju taj opis, to navodimo i tražimo da pokažu svoje dokaze.

Kako je počelo

Teroristička organizacija Hamas i savezničke terorističke grupe napale su naselja na jugu Izraela 7. oktobra 2023. Prema kasnijim izraelskim evidencijama, tog dana poginulo je 1,195 ljudi, među kojima 778 civila, 282 vojnika IDF-a, 57 policajaca i 38 pripadnika lokalnih službi bezbednosti. Izraelske evidencije takođe beleže da je 251 osoba odvedena u Gazu kao talac. Izrael je potom započeo vojnu kampanju koju IDF naziva „Gvozdeni mačevi“. Film se bavi odabirom i gađanjem ciljeva tokom te kampanje, uključujući noći kada se verovalo da se taoci nalaze u istom gradskom okruženju kao Hamas i Palestinski islamski džihad.

Lanac odabira i gađanja ciljeva

Prema IDF-u i oficirima koji govore u filmu, napad počinje obaveštajnim podacima: ime, telefon, zaplenjena dokumenta, osmatranje zgrade. Identifikacija cilja se proverava. Bira se oružje koje odgovara cilju. Pravnom proverom procenjuje se očekivana šteta po civile i da li je potrebno upozorenje. U više faza napad može biti otkazan: ako se u kadru pojave civili ili ako se promene podaci o taocima.

Sada o reči po kojoj su oba filma dobila naslov. U tekstovima o filmu prikazanom u Veneciji objašnjava se da „NAZA“ potiče od izraza nezek agavi, vojnog termina za očekivanu kolateralnu štetu po civile pri napadu. Prema objavljenom izraelskom opisu postupka odabira i gađanja ciljeva u ovom ratu, komandanti moraju da procene tu štetu na osnovu tada poznatih činjenica, pa tek onda donesu odluku. Da li je napad zakonit? Da li su potrebne dodatne mere predostrožnosti? Treba li promeniti plan? Treba li otkazati napad? Ako napad kasnije prouzrokuje veću kolateralnu štetu nego što se razumno moglo očekivati, sam taj ishod ne dokazuje kršenje prava, jer je pravno merilo procena komandanta na osnovu tada dostupnih informacija, a ne naknadno saznanje o ishodu. John Spencer, rukovodilac studija urbanog ratovanja u organizaciji Madison Policy Forum, to je jasno rekao: izračunati koliku kolateralnu štetu pravo dopušta, a zatim preduzeti dodatne korake da se ona ograniči, jeste mera predostrožnosti. To nije dokaz namere da se ubijaju civili.

Zastanimo na trenutak. Vojska koja pre otvaranja vatre računa očekivanu štetu optužuje se upravo zato što je računa.

Gde god je to izvodljivo, komandanti treba da razmotre sredstva koja jednako uspešno mogu da ostvare određeni vojni cilj i da izaberu mogućnost od koje se očekuje najmanja kolateralna šteta. American Jewish Committee je u novembru 2023. opisao zahtev IDF-a da vojni pravnici proveravaju odluke o odabiru ciljeva i napadima. Ti pravnici nisu deo komandnog lanca oficira koje savetuju, a operativne odluke mogu se preispitivati pred Vrhovnim sudom Izraela na način neuobičajen među vojskama. Samo to ne dokazuje da je svaki napad u ovom ratu ispunio te kriterijume. Pokazuje, međutim, da postupak koji oficiri opisuju odgovara postupku za koji vojska kaže da ga primenjuje. Svako ko tvrdi suprotno mora da pokaže gde je zakazao.

Dejstvo u blizini osetljivih objekata, poput džamija, škola i bolnica, zahteva posebno odobrenje i dokaze o njihovoj vojnoj upotrebi, kažu oficiri. Ciljevi IDF-a jesu teroristi Hamasa i Palestinskog islamskog džihada, njihovi komandanti i vojni objekti, poput lansirnih položaja, tunelskih okana i komandnih mesta. IDF objavljuje sopstvene podatke o broju ubijenih terorista i osporava podatke o žrtvama koji ne razdvajaju teroriste od civila. Podaci Ministarstva zdravlja pod upravom Hamasa predstavljaju zbirne brojeve poginulih bez takvog razdvajanja. Izrael te zbirne podatke ne smatra potpunim popisom, a ne treba ni vi. Brojke koje ne razlikuju teroristu od civila, a objavljuje ih ministarstvo kojim upravljaju teroristi: šta one, tačno, dokazuju?

Upozorenja pre napada

IDF kaže da najpre upozorava: telefonskim pozivima, tekstualnim porukama, lecima, municijom male snage ispaljenom na krovove i objavljivanjem ruta za evakuaciju. Pregledi prakse IDF-a koje su objavili AJC i UN Watch beleže iste metode, uključujući obustavljanje napada kada su civili ostali na mestu i posle upozorenja. Te metode navode se u materijalima IDF-a o svođenju štete po civile na najmanju moguću meru i ponovo su korišćene posle oktobra 2023. Zašto vojska mora da pozove nekoga u zgradi pre nego što je napadne? Zato što, kako navode izraelski zvaničnici, Hamas postavlja vojna sredstva u gusto naseljenim stambenim područjima, kao i u blizini bolnica i škola. Objavljeni izraelski opis postupka odabira i gađanja ciljeva govori o četvrtima pretvorenim u borbene komplekse, s tunelskim oknima unutar civilnih zgrada i oko njih. Prema pravu oružanih sukoba, bolnice gube zaštitu ako se, izvan svoje humanitarne funkcije, koriste za radnje štetne po neprijatelja. Da li je određena bolnica ili škola izgubila tu zaštitu u određenoj nedelji jeste činjenično pitanje koje se procenjuje za svaki napad posebno.

U izveštaju Stejt departmenta SAD o izraelskoj upotrebi američkog oružja zabeležene su tvrdnje humanitarnih organizacija da su neka upozorenja ostavljala premalo vremena ili bila previše neodređena i da područja označena kao bezbednija često nisu imala odgovarajuća skloništa. Isti izveštaj beleži prisustvo Hamasa unutar civilne i humanitarne infrastrukture i navodi da američke obaveštajne službe nisu imale „nikakvu neposrednu naznaku da Izrael namerno gađa civile“. Oficiri u filmu ne predstavljaju rat u gusto naseljenom gradu kao rat bez civilnih žrtava. Kažu da on dovodi do pogibije civila i da je postupak osmišljen kako bi se njihov broj ograničio. Tu je razlika između dve strane: jedna uspostavlja postupak da poštedi civile, druga kopa tunelska okna u njihovim zgradama i oko njih.

Taoci na istoj mapi

Oficiri opisuju potragu za taocima kao deo rada tokom istih tih noći. Moguće prisustvo taoca, kažu, može da promeni ili zaustavi napad. Među taocima oslobođenim u vojnim akcijama u tom periodu su Ori Megidish, oslobođena 30. oktobra 2023, i Fernando Marman i Louis Har, oslobođeni u februaru 2024. tokom upada u Rafu, za koji je IDF saopštio da je zasnovan na podacima Uprave vojne obaveštajne službe i Izraelske bezbednosne agencije. U operaciji „Arnon“, 8. juna 2024, izraelske snage bezbednosti oslobodile su taoce Noa Argamani, Almog Meir Jan, Andrey Kozlov i Shlomi Ziv iz civilnih kuća u Nuseiratu, gde su ih, prema navodima vojske, čuvali teroristi. Drugi taoci vratili su se kući na osnovu sporazuma. Izrael je saopštio da su zatočenici držani u naseljenom kampu. U takvom okruženju oficiri su morali da deluju. Pročitajte kako IDF pronalazi taoce.

Kada je reč o pomoći, COGAT je izraelsko telo koje koordinira humanitarni pristup i evidentira kamione koji ulaze u Gazu. Izraelski zvaničnici i humanitarne organizacije različito opisuju taj sistem. Detalji su u članku Hamas i humanitarna pomoć.

Dva filma, jedna reč

Film „Naza: Prava priča“ objavljen je 20. septembra 2026, s engleskim titlovima. Drugi film, „Naza“, čiji su autori Yuval Abraham i Rachel Szor, premijerno je prikazan u Veneciji 10. septembra 2026, osvojio je Specijalnu nagradu žirija i naslov duguje istoj skraćenici. Zasnovan je na anonimnim svedočenjima vojnika snimljenim noću na krovovima Tel Aviva. IDF je odbacio tvrdnje iznete u njemu. Spencer je izneo stav da film iz Venecije pokazuje kako mere namenjene sprovođenju ratnog prava, uključujući proračun očekivane kolateralne štete, i same mogu biti predstavljene kao dokaz protivpravnog postupanja. Na taj postupak treba obratiti pažnju: uzeti zaštitnu meru i predstaviti je kao zločin.

Naš film ne pretenduje da pruži potpun prikaz rata i ne uključuje stavove civila u Gazi niti Hamasa. Predstavlja vam oficire koji su donosili odluke i pravila na osnovu kojih su ih donosili. Optužba zahteva dokaze. Ovo su naši.

Lanac postupanja i teret dokazivanja

Obaveštajni podaci, identifikacija, pravna provera, upozorenje i mogućnost obustave napada: to je lanac postupanja. Ko želi da ga nazove drugačije, snosi teret dokazivanja gde je zakazao. Pogledajte kako ga oficiri objašnjavaju svojim rečima.