Optužba za genocid: pokažite nam nameru

„Genocid“ je najteža optužba u međunarodnom pravu. Od 7. oktobra 2023. upućuje se Izraelu u parlamentima, na univerzitetima i u medijima, kao da je ponavljanje čini istinitom. Ne čini je. Teret dokazivanja je na onome ko optužuje, a pravni kriterijum je strogo određen: namera. Ovde su definicija, ono što se zaista dogodilo u Hagu, brojke koje objavljuje svaka strana i izjave visokih izraelskih oficira pred kamerama. Samo sud može doneti odluku o suštini spora. Ipak, možete proveriti da li optužba ispunjava kriterijum na kojem se zasniva.

Pravna definicija

Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, usvojena 1948, definiše genocid kao bilo koje od taksativno navedenih dela počinjenih „u nameri da se potpuno ili delimično uništi jedna nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa kao takva“. Na spisku su: ubijanje pripadnika grupe, nanošenje teških telesnih ili duševnih povreda, namerno nametanje životnih uslova sračunatih da dovedu do fizičkog uništenja, mere usmerene na sprečavanje rađanja i prisilno premeštanje dece. To propisuje član II, prema tekstu objavljenom na sajtu Jewish Virtual Library.

Posebna namera je presudan element. Veliki broj poginulih, razaranje gradova, pa čak ni teška kršenja prava oružanih sukoba sami po sebi ne predstavljaju genocid. U pravnom pregledu organizacije Anti-Defamation League genocid se opisuje kao „veoma specifično krivično delo za čije je postojanje potrebno ispuniti stroge pravne uslove u pogledu namere i radnje“, uz tvrdnju da izraelska politika i postupci „ni na koji način“ ne dostižu taj prag. Jewish Virtual Library navodi da su sudska utvrđenja genocida retka jer zahtevaju jasne dokaze o nameri da se zaštićena grupa uništi kao takva. American Jewish Committee povlači istu granicu: genocid znači da su ljudi meta zbog onoga što jesu, a ne zbog onoga što je učinila neka oružana organizacija. Ništa od toga ne zamenjuje presudu o suštini spora. Ali razotkriva podvalu. Oni koji iznose optužbe koriste tu reč kao sinonim za surov rat. Ona to nije.

Ko je objavio nameru da uništi?

Pođimo od početka rata. Teroristi Hamasa su 7. oktobra 2023. napali naselja i vojne položaje na jugu Izraela. Anti-Defamation League beleži da su ubili više od 1,200 ljudi i odveli 251 taoca u Gazu. Sažetak izveštaja britanske parlamentarne komisije na sajtu Jewish Virtual Library navodi 1,182 poginulih i 251 taoca, od kojih je 210 odvedeno živo. Washington Institute je dokumentovao da je Hamas sam proizveo veliki deo dokaza: snimke kamerama GoPro, objave na Telegramu i uputstva pronađena kod napadača da ubijaju i otimaju civile.

Sada pročitajte šta teroristička organizacija Hamas kaže sopstvenim rečima. Njena povelja iz 1988, koju citira ADL, počinje rečima Hassana al-Banne da će „Izrael postojati i nastaviti da postoji sve dok ga islam ne uništi, kao što je uništio i druge pre njega“. To je izričito naveden cilj uništenja jedne nacionalne grupe. Izrael kao ratne ciljeve navodi poraz Hamasa kao vojne i vladajuće sile i povratak talaca kući. Zato onima koji iznose optužbe postavite jedno pitanje: koja je strana svoju nameru stavila na papir?

Šta radi Izrael, a šta Hamas

Izraelski zvaničnici kažu da Izraelske odbrambene snage (IDF) upozoravaju pre napada, određuju zone za evakuaciju, propuštaju humanitarnu pomoć u Gazu i sprovode operacije spasavanja talaca. Hamas radi suprotno. Vodi borbe iz civilnih područja, uključujući prostor u blizini bolnica i škola. Foundation for Defense of Democracies je dokumentovala taj obrazac u ovom ratu: poruke preko razglasa džamija kojima se civilima nalaže da ostanu gde jesu, fizičku blokadu puta koja sprečava ljude da se kreću ka jugu i sistematsko korišćenje bolnica, škola i drugih civilnih objekata kao zaklona.

Oni koji iznose optužbe odgovaraju da upozorenja i koridori nisu bili dovoljni, da su ograničenja dopremanja robe stvorila uslove nalik gladi u delovima Pojasa Gaze i da izjave pojedinih izraelskih političara pokazuju neprijateljstvo prema Arapima iz Gaze kao narodu. O pomoći, retorici i izboru meta raspravljajte koliko god želite. To je drugo pitanje od onoga da li država teži fizičkom uništenju Arapa iz Gaze kao takvih. Optužba može da prođe samo ako zamaglite razliku između ta dva pitanja.

Šta se zaista dogodilo u Hagu

Južnoafrička Republika je krajem decembra 2023. pokrenula postupak protiv Izraela, tvrdeći da izraelska vojna kampanja u Gazi ima genocidni karakter i tražeći, između ostalih mera, obustavu vojnih operacija. Jewish Virtual Library beleži tu optužbu i napominje da Hamas, kao nedržavni akter, nije ugovorna strana Konvencije. Foundation for Defense of Democracies opisuje tužbu kao zloupotrebu prava u političkoj borbi, u kojoj se prećutkuje da je Hamas smešten među civilima.

Zatim je usledio naslov koji ste verovatno videli: sud je utvrdio da je genocid „verovatan“. Nije. CAMERA je pokazala da je to bilo pogrešno tumačenje. Joan Donoghue, koja je predsedavala sudom kada su određene privremene mere, kasnije je rekla, kako beleži CAMERA: „Ispravljam ono što se često govori u medijima — sud nije odlučio da je tvrdnja o genocidu verovatna.“ Jewish Virtual Library takođe navodi da sud „nije utvrdio da je Izrael prekršio ili da krši Konvenciju o genocidu“. Nema presude o suštini spora. Postoji medijski mit.

Izrael u potpunosti odbacuje optužbu. U uvodnom izlaganju pravni savetnik Tal Becker nazvao je tužbu „klevetom smišljenom da Izraelu uskrati pravo da se u skladu sa zakonom brani od nezapamćenog terorističkog napada s kojim se i dalje suočava i da oslobodi 136 talaca koje Hamas i dalje drži“, prema rečima koje prenosi Jewish Virtual Library. Sjedinjene Države su preko portparola Stejt departmenta Matta Millera optužbe za genocid nazvale „neosnovanim“ i ukazale na one „koji i dalje otvoreno pozivaju na uništenje Izraela“. Irska je kasnije zatražila da se uključi u postupak. Prema FDD-u, irski zvaničnici tražili su od suda da „proširi svoje tumačenje“ onoga što predstavlja genocid koji vrši država, uključujući izvođenje zaključka o nameri u slučajevima kada bi „razumna osoba predvidela“ uništenje kao „prirodnu i verovatnu posledicu“. Orde Kittrie iz FDD-a taj zahtev tumači kao znak da Izrael ne vrši genocid prema definiciji iz konvencije iz 1948. Ako slučaj odgovara definiciji, zašto tražiti da se ona proširi?

Broj poginulih: čije brojke?

Patnja civila u Gazi je ogromna. Pitanje je čije brojke koristite. Najčešće se navode podaci Ministarstva zdravlja pod upravom Hamasa, a njegova metodologija je sporna. FDD navodi da ministarstvo ne razlikuje civile od terorista, ne beleži okolnosti smrti i da je u prethodnim ratovima u broj žrtava ubrajalo i ljude poginule od raketa ispaljenih iz Gaze koje nisu dobacile do cilja. Jewish Virtual Library beleži iste nedostatke: nepotpune podatke, ljude umrle prirodnom smrću na spiskovima ratnih žrtava i kasnije izraelske procene da je ubijeno između 20,000 i 25,000 terorista. Ako teroristi čine znatan deo ukupnog broja koji navodi ministarstvo, udeo civila je manji nego što naslov sugeriše. Ako je izraelski broj terorista preuveličan, važi obrnuto. Pošteno izveštavanje prikazuje oba niza podataka i razliku između njih. Većina naslova prikazuje samo jedan.

Pomoć i namera

Izrael preko COGAT-a objavljuje podatke o broju kamiona i tonaži pošiljki koje ulaze u Gazu i navodi da Hamas preusmerava zalihe. FDD citira COGAT: „ne vodimo borbu protiv civila u Gazi“ i beleži mape IDF-a, numerisane blokove, određena skloništa i bezbednu zonu na obali. Jewish Virtual Library izveštava o više od milion tona zaliha dopremljenih do sredine oktobra 2024. i opisuje Hamasove krađe, pretnje ljudima koji preuzimaju pomoć i zalihe koje su ostale nepodeljene. Oni koji iznose optužbe i dalje tvrde da pristup pomoći i njena raspodela unutar Gaze nisu zadovoljavali potrebe. To je spor o logistici i ide protiv tvrdnje da postoji državna politika izgladnjivanja jednog naroda kao takvog. To što neka vlada objavljuje preglede humanitarne pomoći, koordinira prelaze i, prema navodima IDF-a, obustavlja napade kada se uoče civili, samo po sebi ne dokazuje da je nedužna za svaki protivpravni čin. Ali time nije ni pokazano da teži fizičkom uništenju jedne grupe. Kakav to genocid objavljuje podatke o pomoći koju isporučuje?

Južnoafrička Republika i zastupnici sličnih stavova ukazuju na razmere bombardovanja, raseljavanje i rečnik pojedinih ministara. Izrael i pravni kritičari tužbe odgovaraju da se obrazac operacija, upozorenja, humanitarni koridori i napadi na Hamas, a ne na „Palestince kao takve“, ne mogu pomiriti s genocidnom namerom. AJC to kaže jasno: izraelska kampanja usmerena je „isključivo protiv terorističke organizacije Hamas“, što je „sušta suprotnost pokušaju da se istrebi palestinsko stanovništvo“. Hamasova povelja i njegovi postupci 7. oktobra stoje s druge strane te granice.

Šta oficiri govore pred kamerama

Naza: Prava priča je izraelski dokumentarni film iz 2026. zasnovan na razgovorima s visokim komandantima IDF-a i obaveštajnim oficirima, delom sniman noću na krovovima u Tel Avivu. Sede leđima okrenuti kameri, a predstavljeni su prema dužnostima koje su obavljali. Opisuju pravila upotrebe sile kojih se IDF, prema njihovim rečima, pridržavao: za napad je potrebno odobrenje koje zavisi od čina, nenaoružane osobe nisu mete i „kada postoji sumnja, ne otvara se vatra“. Kažu da su osetljivi objekti poput škola, bolnica, džamija i klinika bili označeni, a da su civili upozoravani i pozivani da odu.

To je svedočenje, a ne sudski utvrđena činjenica. Uporedite ga sa svedočenjima iz drugih filmova, sa snimcima napada i sa masakrom 7. oktobra kojim je rat počeo. Ono opisuje kampanju protiv oružane organizacije koja se skriva u gradovima, a ne program uništenja jednog naroda.

Zaključak

Genocid zahteva nameru. Teroristička organizacija Hamas zapisala je svoju nameru u povelji i sprovela je u delo 7. oktobra. Oni koji optužuju Izrael iznose podatke Ministarstva zdravlja pod upravom Hamasa i zahtev da se značenje te reči izmeni. Prema Konvenciji, upravo na toj razlici počiva čitav slučaj. Pogledajte šta kažu oficiri, pa od onih koji iznose optužbe tražite da pokažu nameru.