Kako IDF pronalazi taoce u Gazi i gde ih je Hamas skrivao

251 osoba

Izraelski podaci koje je prikupila Jevrejska virtuelna biblioteka pokazuju kako je broj rastao dok su razmere napada 7. oktobra 2023. postajale jasnije: broj ljudi odvedenih u Gazu tokom napada i nakon njega porastao je sa prvobitnih procena od više od 100 na 242, a zatim na 251. Većina su bili civili. Neki su se vratili kući kroz razmene dogovorene pregovorima. Neki su spaseni u vojnim operacijama. Pronađena su i tela pojedinih talaca. Manji broj ubijen je izraelskom vatrom nakon što su već bili oteti. Ovaj tekst govori o vojnim akcijama spasavanja i pronalaženja talaca o kojima govore oficiri u filmu. Ne donosi potpun spisak talaca i ne bavi se detaljno pregovorima.

Gde ih je Hamas skrivao

Izraelske odbrambene snage (IDF) i izraelska bezbednosna služba Šin Bet opisuju potragu za taocima kao obaveštajnu trku s vremenom: informacije zastarevaju. Gaza je gusto izgrađena, a ispod nje se prostire mreža tunela koju je teroristička organizacija Hamas koristila za premeštanje terorista, oružja i zarobljenika. Fondacija za odbranu demokratija zabeležila je tvrdnju samog Hamasa da su zarobljenici držani na „bezbednim mestima i u tunelima otpora“. U kasnijim pretragama IDF je pronašao podzemne prostorije uređene kao ćelije za zatočenike, a u nekim slučajevima i posmrtne ostatke. Taoci su takođe držani u stanovima među civilima, uz teroriste koji su ih čuvali u neposrednoj blizini. Hamas je smestio svoje zarobljenike uz porodice. Svaka akcija spasavanja morala je da pođe od te činjenice.

Kako se priprema akcija spasavanja

To je niz povezanih koraka, a ne samo jedan upad. Šin Bet i radna grupa za taoce pri Obaveštajnoj upravi IDF-a prikupljaju i ažuriraju podatke o lokacijama, uključujući podatke dobijene tokom ispitivanja. Specijalne snage, često uz učešće policijske protivterorističke jedinice Jamam, izvode upad. Vazduhoplovne, kopnene i sanitetske jedinice obezbeđuju izvlačenje. U materijalima IDF-a o operaciji „Arnon“ navodi se da su joj prethodile brojne nedelje prikupljanja obaveštajnih podataka koje su sprovodili Šin Bet i radna grupa za taoce, i da su je komandanti smatrali visokorizičnim zadatkom zasnovanim na preciznim obaveštajnim podacima.

Oficiri u filmu dodaju jedno pravilo i iznose ga sasvim jasno: na područjima gde je postojala mogućnost da se taoci i dalje drže bili su zabranjeni otvaranje vatre i ulazak, čak i kada bi tamo uočili teroriste Hamasa. Vojska koja se uzdržava od otvaranja vatre iako joj je neprijatelj na vidiku, jer bi u blizini mogao biti talac. To je deo priče koji oni koji iznose optužbe prećutkuju.

Akcije spasavanja

Prvi živi talac spasen u vojnoj operaciji bila je Ori Megidiš, vojnica IDF-a oteta 7. oktobra. FDD i Liga protiv klevete navode da su je izraelske snage spasile 30. oktobra 2023, u prvim danima kopnene ofanzive.

Dana 12. februara 2024, u operaciji kasnije nazvanoj „Zlatna ruka“, izraelske snage spasile su Fernanda Simona Marmana, 60, i Luisa Hara, 70, koji su bili oteti iz kibuca Nir Jichak. FDD je izvestio da je zajednička operacija izvedena u Rafi i da su dvojica muškaraca držana u civilnoj zgradi. Kontraadmiral Danijel Hagari nazvao ju je „složenom akcijom spasavanja pod vatrom u srcu Rafe, zasnovanom na veoma osetljivim i dragocenim obaveštajnim podacima Obaveštajne uprave i izraelske bezbednosne službe“.

Dana 8. juna 2024, u operaciji „Arnon“ spaseno je četvoro civila otetih sa muzičkog festivala Nova: Noa Argamani, 25, Almog Meir Jan, 21, Andrej Kozlov, 27, i Šlomi Ziv, 40. IDF je, kako prenosi FDD, saopštio da su izvučeni iz dve odvojene zgrade u Nuseiratu u dnevnoj akciji IDF-a, Šin Beta i Jamama i prebačeni u Medicinski centar Šeba. Prema saopštenjima IDF-a koja prenosi FDD, Noa Argamani držana je u jednoj civilnoj zgradi, a trojica muškaraca u drugoj; Abdalah al Džamal, koga IDF opisuje kao teroristu Hamasa, držao je trojicu muškaraca u porodičnoj kući; taoci su držani u gusto naseljenom području. Borbena grupa Padobranske brigade sprovela je jedinicu pod vatrom do mesta za sletanje helikoptera. Operacija je nazvana po glavnom inspektoru Jamama Arnonu Zamori, koji je teško ranjen tokom upada, a kasnije je podlegao povredama.

Dana 27. avgusta 2024. IDF i Šin Bet saopštili su da je spasen Kaid Farhan Alkadi, 52, iz Rahata, beduinskog grada u Negevu, u složenoj operaciji na jugu Gaze u kojoj su učestvovali Šajetet 13, 401. brigada, borbeni inženjerci jedinice Jahalom i 162. divizija. FDD je preneo navode izraelskih medija da je pronađen u tunelu u kojem su ga otmičari, po svemu sudeći, napustili. Hagari je rekao da je njegovo stanje stabilno. Jevrejska virtuelna biblioteka zabeležila je da je on prvi živi talac spasen iz tunela. Vojnici su kasnije u obližnjem tunelu pronašli još šestoro ubijenih talaca. Hagari je rekao da je, nakon što je Alkadi pronađen, vojnicima naloženo da postupaju još opreznije jer bi u tom području moglo biti još talaca, a snage nisu imale podatke o tačnoj lokaciji tih šestoro.

Dogovori, neuspesi i rizik koji je stvorio Hamas

Većina živih talaca koji su se vratili kući 2023. oslobođena je tokom pauze u borbama, a ne u akcijama spasavanja. Liga protiv klevete navodi da je tokom pauze u novembru 2023. u nekoliko faza oslobođeno 105 talaca u zamenu za puštanje približno 240 arapskih zatvorenika iz izraelskih zatvora. Oficiri u filmu kažu da se vojna potraga nastavila i dok su pregovori trajali. Sanitetski oficir u filmu govori i o lekovima poslatim taocima.

Nije svaki susret završen spasavanjem živih talaca, što navodi i sam Izrael. Dana 15. decembra 2023. IDF je saopštio da su vojnici u Šudžaiji pogrešno procenili da trojica izraelskih talaca predstavljaju pretnju i ubili ih. Jevrejska virtuelna biblioteka navodi da su muškarci izašli iz zgrade bez majica, da je jedan nosio belo platno i da je IDF saopštio da vojnici nisu poštovali pravila o upotrebi sile. FDD je dvojicu identifikovao kao Jotama Haima i Samera Talalku; Institut za studije nacionalne bezbednosti navodi da je treći bio Alon Šamriz. Vojska koja javno priznaje sopstvenu smrtonosnu grešku ne prikriva svoje postupke. Tela drugih talaca izvučena su iz tunela nakon što ih je Hamas već ubio.

Akcija u Nuseiratu najspornija je među operacijama spasavanja živih talaca. Jevrejska virtuelna biblioteka navodi da je ministarstvo zdravlja pod kontrolom Hamasa tvrdilo da su tokom operacije ubijene stotine civila. Izrael je priznao da je bilo poginulih, jer su taoci držani u gusto naseljenom civilnom području i jer je na spasioce otvarana vatra iz kuća i okolnih ulica. Izrael nije objavio spisak imena koji bi razdvojio teroriste od civila, a broj stradalih u vatri kojom je obezbeđivano izvlačenje i dalje je sporan. Okolnosti nisu sporne. Držanje otetih posetilaca festivala u porodičnim stanovima u prenatrpanom kampu predstavlja metod kojim se rizik prebacuje na sve koji žive u okolini, a Hamas je izabrao upravo taj metod.

Ko je tamo doveo taoce

Ovi izveštaji potiču uglavnom od IDF-a, Šin Beta, izraelskih zvaničnika i oficira u filmu, koji se pojavljuju okrenuti leđima kameri, uz navedenu dužnost. Hamas i neke humanitarne organizacije opisuju iste akcije kao neselektivne i naglašavaju pogibije u Gazi. Mogućnosti nezavisne provere unutar Gaze tokom borbi bile su ograničene. U tim izveštajima zabeleženi su i taoci koji nikada nisu pronađeni živi, kao i izraelska priznanja smrtonosnih grešaka. Oni pokazuju metod koji je Izrael, prema sopstvenim navodima, koristio: precizne obaveštajne podatke, upade specijalnih snaga i uzdržavanje od otvaranja vatre na mestima za koja se sumnjalo da se u njima drže taoci. Taj metod nije uvek bio uspešan, a ljudi koji su živeli pored otmičara takođe su plaćali cenu. Ali otmičari su bili ti koji su tamo doveli taoce. Poslušajte šta o tome govore oficiri u filmu „Naza: Prava priča“.