Početna / Razobličavanje NAZA
Razobličavanje NAZA
NAZA, film Juvala Abrahama i Rejčel Sor iz 2026. godine, objavljen u saradnji sa The Guardianom, predstavlja se kao dokumentarac. To je delo čiji je cilj da ubedi publiku. Jezik, intervjui i montaža vode gledaoca, scenu po scenu, ka jednom unapred određenom zaključku: da Izrael čini genocid.
Na ovoj stranici najpre pokazujemo šta engleski titlovi menjaju u rečima vojnika, zatim šta su odgovorile Izraelske odbrambene snage (IDF) i šta su utvrdili novinari, kritičari i oficiri. Na kraju sledi naša analiza više od četrdeset scena: za svaku imenujemo tehniku uticaja koju koristi, služeći se terminima neurolingvističkog programiranja (NLP). Citati iz filma prevedeni su s hebrejskog.
Šta titlovi menjaju
Većina gledalaca filma NAZA ne govori hebrejski. Šta su vojnici rekli saznaju samo iz engleskih titlova, a na nekoliko mesta titlovi kažu više nego što je vojnik rekao: dodaju reč, izostavljaju ogradu ili neodređenu opasku pretvaraju u izričitu tvrdnju. Ovde nije potrebno tumačenje. Kada se uporede izgovorene reči i tekst na ekranu, vidi se da se ne poklapaju.
-
- Izgovoreno na hebrejskom
- „Osećaj je da to treba uraditi.“
- Engleski titl
- The sense in Israeli society is that that’s what we should do.
Vojnik govori o osećaju, i ni o čemu više. Titl taj osećaj pripisuje čitavom izraelskom društvu, pa gledalac u inostranstvu stiče utisak da ceo narod želi da se to uradi.
Utvrđeno analizom našeg tima
-
- Izgovoreno na hebrejskom
- „Ahmed i cela njegova porodica.“
- Engleski titl
- Ahmed and his family will die.
Pokazujući stan na ekranu, vojnik navodi ko u njemu živi. Titl dodaje da će oni umreti.
-
- Izgovoreno na hebrejskom
- „Bilo je odobrenje za, ono, 500 za jednu osobu.“
- Engleski titl
- There was approval once to kill 500 for one human target.
Vojnik se ograđuje i nijednom ne kaže „ubiti“. Titl izostavlja tu ogradu i dodaje tvrdnju o ubijanju. Upravo je tu tvrdnju film stavio u trejler.
Gledalac koji ne govori hebrejski to ne može da primeti. Najpotresnije rečenice u filmu stižu do publike u inostranstvu kao reči koje vojnici nisu izgovorili.
Šta je rekao IDF
IDF je na film odgovorio više puta: prvo kada je premijerno prikazan u Veneciji, zatim povodom tvrdnje upotrebljene u trejleru, a na kraju i pisanim odgovorom na deset strana. Autori filma nisu pre objavljivanja predočili svoje optužbe IDF-u, a nisu mu dali ni primerak filma kada ga je zatražio. Izjave su prenete onako kako su objavljene.
-
IDF odlučno odbacuje optužbe iznete u ovom filmu. Film se oslanja na anonimna svedočenja osoba čiji se identitet ne može proveriti, kao ni to da li su služile u IDF-u, u kom svojstvu i da li su učestvovale u događajima na koje se optužbe odnose.
Portparolska služba IDF-a X · Israel Defense Forces
-
To je potpuno netačno. IDF nikada nije planirao, odobrio niti izveo napad u Gazi za koji se očekivalo da će u njemu poginuti 500 civila ili broj iole blizak tome. Tokom celog rata nije izneta nijedna verodostojna tvrdnja da je neki napad IDF-a prouzrokovao broj žrtava iole blizak tome. Autori filma nikako nisu mogli da provere ovu tvrdnju; za nju nema stvarnih dokaza, a ipak su je objavili.
Portparolska služba IDF-a, o tvrdnji koja se odnosi na 500 civila X · Israel Defense Forces
-
Tvrdnje iznete u promotivnom materijalu su netačne, a neke su prikazane na iskrivljen i obmanjujući način, bez veze sa stvarnim stanjem na terenu. Kako bismo omogućili suštinsku, stručnu raspravu zasnovanu na činjenicama, umesto na obmanjujućim prikazima, pozivam autore filma da predstavnicima IDF-a omoguće da pogledaju film u celosti, kako bismo na svaku optužbu koju iznosi mogli da odgovorimo pojedinačno.
Brigadni general Efi Defrin, portparol IDF-a Jewish News
-
U citiranim delovima iznose se tvrdnje o državnoj i vojnoj strategiji, o kojima vojnici nižeg ranga očigledno ne mogu imati saznanja. Odluke o izboru i odobravanju napada u IDF-u donose isključivo ljudi, u skladu sa smernicama IDF-a, a ne veštačka inteligencija.
Portparolska služba IDF-a Ynet
-
Na osnovu onoga što je do sada objavljeno, ovo nije film koji nudi kritiku IDF-a, niti pokušaj da se utvrdi istina. Zasnovan je na krvnim klevetama, namernom iskrivljavanju stvarnosti i teškim, lažnim optužbama protiv vojnika i komandanata IDF-a.
General-potpukovnik Ejal Zamir, načelnik Generalštaba IDF-a Al-Monitor
-
Film „NAZA“ daje iskrivljenu, obmanjujuću i neiskrenu sliku načina na koji IDF planira ciljeve i izvodi napade. Priča koju film iznosi zasniva se na ozbiljnim činjeničnim greškama proisteklim iz pogrešnog i manipulativnog prikazivanja stvarnosti.
Portparolska služba IDF-a, pisani odgovor IDF Spokesperson's Unit
Pisani odgovor Izraelskih odbrambenih snaga, tvrdnju po tvrdnju
Izraelske odbrambene snage (IDF) objavile su 1. oktobra 2026. odgovor na deset strana. U njemu navode da se film oslanja na svedočenja anonimnih osoba koje uglavnom opisuju svoja iskustva iz ograničene, početne faze procesa koji ima još mnogo faza. Prema odgovoru IDF-a, film izostavlja kontekst neophodan za razumevanje rata, a iskrivljenu sliku dodatno pojačava manipulativnom montažom i aluzijama na istorijske zločine.
Odgovor počinje naslovom filma. NAZA je hebrejski akronim za nezek agavi, kolateralnu štetu, stručni izraz koji koristi svaka vojska koja poštuje zakon. „Paradoksalno, film izuzetne napore i pažnju koje IDF ulaže u procenu takve štete pri napadima prikazuje kao dokaz ravnodušnosti prema životima civila. U stvarnosti, procena očekivane štete po civile pri napadima predstavlja obavezu prema međunarodnom pravu.“ Komandanti na osnovu te procene odlučuju da li je napad zakonit, da li treba uvesti dodatne mere opreza, promeniti plan ili odustati od napada.
Tri nedostatka u načinu na koji je film napravljen
- 01
Svedoci govore o onome o čemu nemaju saznanja
Sagovornici su predstavljeni kao pripadnici obaveštajne službe. Njihova svedočenja odnose se na rane faze obaveštajnog rada, a ne na planiranje i odobravanje napada, za koje su nadležna operativna tela. Preliminarna procena broja civila u blizini cilja nije konačna procena na osnovu koje je napad izveden: gađanje samo dela cilja, promena oružja ili vremena napada, kao i evakuacija posle upozorenja, mogu je znatno promeniti. Pravno nezavisni savetnici razmatraju napade, a tokom rata komandanti su zbog očekivane štete po civile ograničavali napade, menjali planove, vraćali ih na doradu ili odbijali da ih odobre.
- 02
Bez provere
Osim anonimnih svedočenja, film ne navodi naređenja, evidenciju niti druge potvrde. Nijedan navodni napad nije određen ciljem, datumom, mestom ili brojem žrtava, pa gledalac ne može da proveri tvrdnje o njemu. Suprotno prihvaćenoj novinarskoj praksi, autori filma nisu dostavili svoje tvrdnje IDF-u pre objavljivanja.
- 03
Izostavljen kontekst
Film pridaje malo značaja masakru 7. oktobra, koji objašnjava pretnju koju je Hamas predstavljao i zašto je Izrael ušao u rat; činjenici da je Hamas raspoređivao svoje teroriste, oružje i infrastrukturu u bolnicama, objektima UN, školama i džamijama, kao i ispod njih, te da su se njegovi pripadnici borili u civilnoj odeći; i merama preduzetim radi zaštite civila: otkazanim napadima, jedinici za smanjenje štete po civile koja je izdavala upozorenja i pratila prisustvo civila, nezavisnim pravnim savetnicima i dopremanju više od 3.9 miliona metričkih tona hrane u Gazu od oktobra 2023.
Tvrdnje iz filma i odgovori IDF-a
-
- Film
- Odobreno je da u jednom napadu bude ubijeno 500 civila.
- IDF
- IDF nikada nije planirao, odobrio niti izveo napad u Gazi za koji se očekivalo da će ubiti 500 civila, pa ni broj približan tome. Niko nije ozbiljno tvrdio da je ijedan napad izazvao broj žrtava koji bi bio i približno toliki. Autori filma su tu tvrdnju stavili u trejler iako nisu mogli da je provere.
-
- Film
- Napadi na teroriste nižeg ranga mogli su biti izvedeni uz očekivanih do 20 civilnih žrtava, a napadi na visoke komandante uz 200.
- IDF
- Tvrdnja meša prag za odobravanje s dozvolom za napad, a bazu podataka sa spiskom ciljeva. Prag određuje samo ko sme da odobri napad; on nije dozvoljen broj poginulih, a svaki komandant i dalje mora da proceni proporcionalnost svakog napada. Zahtev da napad, ako se pređe određeni broj, odobri viši nivo komande uobičajen je u zapadnim vojskama. Prag od 200 nikada nije postojao.
-
- Film
- Lavender je spisak ljudi koje treba ubiti.
- IDF
- Lavender je baza podataka koja ukršta obaveštajne izvore kako bi informacije o teroristima bile ažurne. To što se neko nalazi u njoj ne čini ga ciljem, a kamoli da odobrava napad na njega.
-
- Film
- U proceni NAZA ne pravi se razlika između odraslih i dece.
- IDF
- To je ono što zahteva međunarodno humanitarno pravo: civil je civil bez obzira na godine i nijedan život civila ne vredi manje. Tokom celog rata, prisustvo civila, a naročito dece, navodilo je komandante da otkažu, odlože ili ponovo isplaniraju napade.
-
- Film
- Posle napada nikada nije proveravano da li su civili stradali.
- IDF
- Više jedinica IDF-a razmatra ishode napada, uključujući izveštaje o stradanju civila. Sagovornici iz filma nisu pripadali tim jedinicama. Te provere dovele su do analize stotina incidenata, a glavni vojni pravobranilac odlučuje o pokretanju krivičnih istraga.
-
- Film
- Veštačka inteligencija je odredila desetine hiljada ciljeva koji su zatim napadnuti.
- IDF
- Veštačka inteligencija ne određuje da li je neki objekat ili osoba cilj, niti da li će cilj biti napadnut. Analitičari određuju ciljeve prema utvrđenim procedurama; ovlašćeni obaveštajni oficir ih odobrava; širi proces planiranja završava se odlukom operativnog komandanta u skladu s međunarodnim pravom. Alati za obradu podataka samo pomažu analitičarima da ukrste informacije koje su već prikupili.
-
- Film
- Vojnici su pucali na civile u blizini mesta za podelu pomoći.
- IDF
- Naređenja IDF-a zabranjuju gađanje civila. U blizini tih mesta, pravila upotrebe sile dopuštala su pucanje samo na teroriste i osumnjičene koji predstavljaju neposrednu pretnju. Mesta za podelu pomoći radila su u ratnoj zoni, gde su se teroristi namerno mešali s okupljenim ljudima. Posle tragičnih incidenata sprovedene su analize, dodati su pristupni putevi, oznake i barijere, a izuzetni incidenti upućeni su mehanizmu Generalštaba za utvrđivanje činjenica.
-
- Film
- Zgrade su bombardovane „prema algoritmu“ kada je u njima ostala četvrtina stanovnika, zato što su bili upozoreni.
- IDF
- Algoritam nikada nije odlučivao o napadu. Planiranje napada počinje od vojnog cilja; ako ga nema, ništa se ne planira, bez obzira na broj civila. Upozorenje nikada ne dopušta da se zanemare civili koji su ostali. Tamo gde je Hamas pretvorio grupe zgrada u borbene komplekse, svaka zgrada je ipak morala pojedinačno da bude određena kao cilj i da prođe procenu proporcionalnosti.
-
- Film
- U IDF-u se proširilo uverenje da u Gazi nema civila koji ne učestvuju u sukobu.
- IDF
- Razlikovanje boraca i civila zapisano je u svakom naređenju IDF-a o izboru ciljeva. Osećaj jednog sagovornika ne predstavlja IDF, njegove komandante ni njegova naređenja, kao ni upozorenja, pažljivo planiranje i otkazane napade kojima se to razlikovanje sprovodi u praksi.
-
- Film
- Jednog sagovornika pitali su da li je to genocid, a on je odgovorio potvrdno.
- IDF
- Ta optužba je nečuvena i neosnovana. Tražiti od ljudi koji nisu stručnjaci i koji nisu učestvovali u komandnim odlukama lični stav o pravnom pojmu manipulativno je i nebitno. Genocid podrazumeva posebnu nameru da se uništi neka grupa, a takva namera nikada nije postojala. Ciljevi rata bili su razbijanje Hamasa i povratak talaca kući; IDF je izdavao upozorenja, otkazivao napade i omogućavao dopremanje pomoći kako bi zaštitio upravo stanovništvo za koje film tvrdi da je želeo da uništi.
„Tragične posledice rata ne opravdavaju iskrivljavanje činjenica. Ozbiljna rasprava o stradanju civila zahteva ozbiljan prikaz načina na koji su odluke zaista donošene. Upravo to film ne pruža.“
Šta su utvrdili kritičari
Novinari, kritičari, oficiri i pravni stručnjaci u Izraelu i inostranstvu proučili su film i objavili svoje nalaze. Neke od najoštrijih kritika napisali su autori koji se protive izraelskoj vladi i koji su kritikovali postupanje vojske tokom rata. Njihove reči prenosimo onako kako su objavljene, po potrebi prevedene, uz link ka svakom originalu.
Ništa što može da se proveri
Film zasniva svoje tvrdnje na anonimnim svedočenjima. Ne navode se imena, jedinice, datumi, mesta ni konkretni napadi, pa nijedna od tih tvrdnji ne može da se potvrdi ili opovrgne.
Kao novinar, mislim da ovo ne bih emitovao. Jer ne nudite nikakve dokaze za veoma, veoma teške stvari koje oni opisuju. Nemamo njihova imena ni podatke o njihovim jedinicama, da bismo znali da li su zaista imali pristup informacijama o kojima govore.
Raviv Druker, istraživački novinar Kanala 13, obraćajući se Juvalu Avrahamu Jewish News
Nijedna tvrdnja nije potkrepljena drugim dokazima — odsustvo datuma, imena i mnogih konkretnih detalja, osim onoga čega se sagovornici sećaju, nažalost ostavlja prostor za kritike.
Gal Bekerman, viši urednik The Atlantic
Autori filma nisu onome na koga se optužbe odnose — u ovom slučaju Izraelskim odbrambenim snagama — pružili priliku da odgovori pre objavljivanja, što je uobičajena praksa.
Emanuel Fabijan i Nurit Johanan, dopisnici za vojna i arapska pitanja The Times of Israel
Upravo tu leži novinarski problem ovog filma. Njegove tvrdnje zasnivaju se isključivo na anonimnim izjavama.
Rihard C. Šnajder, bivši šef dopisništva ARD-a u Tel Avivu Neue Zürcher Zeitung
U filmu NAZA nema odgovora ni na jedno od pet osnovnih novinarskih pitanja.
Baruh Kra, istraživački novinar Walla! News
Javno suđenje u najboljoj antidemokratskoj tradiciji (musolinijevskoj, staljinističkoj, birajte). Tužioci: skrivenih lica. Iznošenje slučaja: montaža odlomaka iz izjava. Branioci: nema ih. Treće strane: nema ih. Sudija: okupljena masa. Presuda (automatska): krivi.
Istoričar Mikele Sarfati, koga citira Pjerluiđi Batista Il Foglio
Reči stavljene svedocima u usta
Jedino „da“ izgovoreno pred kamerom kao odgovor na pitanje o genocidu odnosi se na pitanje koje je postavio sam intervjuer.
Obratite pažnju: sagovornik to ne kaže sam; on potvrđuje tu ocenu tek pošto mu je Avraham svojim pitanjem stavio tu reč u usta. Novinarski gledano, to je sugestivno pitanje.
Tim Kaspar Beme, urednik kulture taz
Samo jedan sagovornik koristi tu reč, i to tek kada ga na to navede jedan od autora filma, Juval Avraham. Ali u tim razgovorima nisam čuo da se govori o nameri, pa čak ni o nekoj naročitoj mržnji ili želji za ubijanjem.
Gal Bekerman, viši urednik The Atlantic
Jednog od 24 anonimna vojnika i rezervista koji su pristali da govore pred kamerom pitaju da li misli da Izrael čini genocid, a on odgovara: „Da.“ Šta su rekli ostali, njih 20-ak, kada su im postavili isto pitanje? Nije važno.
Yishai Kitchels, filmski kritičar Israel Hayom
Šta brojke zaista znače
Oficiri koji su radili u tom sistemu objašnjavaju da oznaka NAZA određuje ko mora da odobri napad i koje mere treba preduzeti da bi se smanjila šteta. Ona nije dozvola da se ubije toliki broj ljudi.
NAZA 20 nije bila dozvola da se ubije 20 ljudi. Bila je to oznaka na osnovu koje se predloženi napad upućivao u odgovarajući postupak provere i odobravanja.
Potpukovnik u rezervi Jair Miron, vojna obaveštajna služba yairmiron.com
Kada se u postupku odobravanja pojave reči „NAZA 500 — procenjena kolateralna šteta od 500“, to znači da se moraju preduzeti mere za smanjenje kolateralne štete.
Potpukovnica u rezervi Sarit Zehavi, jedna od osnivača jedinice IDF-a za upozoravanje civila The Times of Israel
To što je kolateralna šteta zabeležena ne znači da ćemo automatski izvesti napad. Naprotiv, cilj je da prepoznamo rizike kako bismo mogli da razmislimo o načinima da ih sprečimo ili smanjimo.
Potpukovnica u rezervi Sarit Zehavi, jedna od osnivača jedinice IDF-a za upozoravanje civila JNS
Bio sam odgovoran za planiranje i izvođenje hiljada napada. Nikada nisam naišao na takav broj, čak ni na približan. Mogu da kažem s potpunom sigurnošću: nijedna takva operacija nije bila odobrena.
Pukovnik u rezervi, pilot borbenog aviona i bivši komandant vazduhoplovne baze Ramat David, o tvrdnji koja se odnosi na broj 500 Jüdische Allgemeine
Kritika koju sam iznutra stalno slušao nije bila da je ratno vazduhoplovstvo previše spremno da napadne. Bila je da je previše oprezno.
Avi Luis, rezervista u upravi za planiranje i operacije ratnog vazduhoplovstva The Times of Israel
Ako se sve to bezobzirno krvoproliće zaista dešava, zašto se ne vidi u brojkama koje objavljuje sama Gaza?
Kajl Smit, filmski kritičar i kolumnista The Wall Street Journal
Šta film izostavlja
Napad od 7. oktobra, taoci, Hamasovi teroristi koji deluju iz kuća, bolnica i tunela, kao i upozorenja i otkazani napadi, uglavnom su izostavljeni.
Ono što je dovelo ovaj rat u Gazu — Hamasov masakr i uzimanje talaca 7. oktobra 2023. — uglavnom ostaje van kadra.
Omer Šem Tov, koga je Hamas držao kao taoca 505 dana The Wall Street Journal
Da me je ubila izraelska bomba, Hamas bi pobedio dvaput: ja bih bio mrtav, a Izrael bi bio odgovoran.
Omer Šem Tov, koga je Hamas držao kao taoca 505 dana The Wall Street Journal
Postoje brojni i uverljivi dokazi da Hamas koristi civile kao živi štit.
Raviv Druker, istraživački novinar Haaretz
Hamasov asimetrični način ratovanja, njegova razgranata mreža tunela i korišćenje gusto naseljenih područja za vojnu infrastrukturu jedva da se pominju. Film ne kaže ni da su, čak i prema međunarodnom humanitarnom pravu, civilne žrtve dopuštene pod veoma određenim uslovima.
Rihard C. Šnajder, bivši šef dopisništva ARD-a u Tel Avivu Neue Zürcher Zeitung
Jednu činjenicu naročito je teško pomiriti sa slikom vojske ravnodušne prema životima civila: Izrael je više puta upozoravao stanovnike Gaze pre velikih operacija i napada.
Arije Blic Washington Examiner
Oni procenjuju kolika će biti kolateralna šteta ako izvedu napad, što zakon nalaže, i preduzimaju više mera predostrožnosti da je ograniče nego bilo ko ikada u istoriji.
Džon Spenser, stručnjak za urbano ratovanje Breitbart
Bez nezavisne provere
Gardijan je objavio istraživanja na kojima se film zasniva i producirao sam film. Režiser je rekao da nije proverio svaki slučaj.
Nema imena, čina, jedinice ni datuma. Gardijan je objavio istraživanja na kojima se film zasniva, producira film, a jedan od njegovih novinara učestvovao je u montaži.
Osoba koja je preživela Holokaust i 28 javnih ličnosti, u otvorenom pismu Alliance
Kada ga je izraelski istraživački novinar Raviv Druker u intervjuu pitao da li je pokušao da potkrepi tvrdnje anonimnih Izraelaca, Avraham je priznao da nije proverio sve slučajeve na kojima se zasnivaju navodi o masovnom stradanju civila.
Adam Levik, jedan od urednika CAMERA UK JNS
Onog trenutka kada snimite film o tome kako je vojska pokušavala da utvrdi odnos između terorista i civilnih žrtava, već ste potpuno poništili argument o genocidu.
Josi Klajn Halevi, Institut Šalom Hartman Il Foglio
Kolateralna šteta je, po definiciji, šteta naneta ljudima koji nisu bili meta. Genocid zahteva suprotno: konkretnu nameru da se uništi jedan narod. Film ne može da tvrdi i jedno i drugo.
Avi Luis, rezervista u upravi za planiranje i operacije ratnog vazduhoplovstva The Times of Israel
Odjek nacizma
Kritičari različitih stanovišta primetili su da je za naslov izabrana hebrejska skraćenica umesto engleskog izraza, kao i na šta ona zvučno podseća.
Nekome ko se prvi put susretne s tom rečju ona može zazvučati kao izopačena kovanica nastala spajanjem reči Gaza i nacista, ili ga bar navesti da pomisli na gasne komore. Ne verujem da je to slučajno.
Gal Bekerman, viši urednik The Atlantic
Njihov jezički izbor skraćenice toliko slične reči „nacista“, umesto uobičajenog engleskog izraza, nije bio slučajan.
Adam Levik, jedan od urednika CAMERA UK JNS
Ukratko
-
Pre prikazivanja
Zatvorene projekcije za malu, odabranu publiku i opširno medijsko izveštavanje o filmu koji niko još nije mogao da pogleda stvorili su informacionu prazninu. Gledaoci su je popunjavali sopstvenim strahovima i na projekcije dolazili s predstavom koju su mediji već oblikovali.
-
U filmu
Svaka scena koristi neki postupak uticaja: hipnotički jezik, izostavljanje konteksta, promenu okvira tumačenja, sugestivna pitanja, vizuelne i zvučne asocijacije, sabijanje hronologije ili nametnutu analogiju s Holokaustom. Najčešći je nagli rez sa vojnika koji opisuju bombardovanje u Gazi na osvetljene balkone i dnevne sobe u Tel Avivu.
-
Intervjuer
Juval Abraham, koji je i jedan od reditelja, ne postavlja neutralna pitanja. Prekida vojnika, daje mu papir i olovku, insistira na sugestivnim definicijama („Da li je beba NAZA 1?“), preoblikuje značenje brojki („500 je mali grad u Izraelu“) i vezuje krivicu za sam identitet sagovornika („Ti si već učestvovao u tome“).
-
Okvir Holokausta
Pred kraj filma simboli Holokausta (sirena na dan sećanja, posveta Klodu Lancmanu, lokomotiva, železničke šine, dim) povezuju se s današnjom Gazom. Jevrejska država se, kroz sopstveno sećanje, prikazuje kao počinilac holokausta.
-
Dokazi
Ono što je vojnik čuo od drugih predstavlja se kao činjenica: vojnik koji opisuje pse kako jedu tela kaže da to nije video. Masovne grobnice opisane su rečima, bez snimaka. Žene, deca i stariji gotovo se ne pojavljuju u kadru. Opis tela koja pod snajperskom vatrom iz daljine padaju „jedno preko drugog“ nije u skladu s balistikom ni s ljudskim ponašanjem.
Pre projekcije
Ako to kriju od nas, onda je to sigurno čista istina za koju se vlast plaši da ćemo je videti.
Način na koji je film predstavljen publici počeo je da deluje i pre prvog kadra. Male zatvorene projekcije i intenzivno izveštavanje o filmu koji još niko nije mogao da pogleda podstakli su radoznalost, osećaj pristupa tajnom znanju i unapred oblikovanu javnu priču.
Film koji nije mogao da se pogleda
NAZA je prikazivan maloj publici, dok su se u intervjuima, televizijskim prilozima i člancima bavili filmom koji šira javnost još nije mogla da pogleda.
- Aura tajnog otkrića
- Oni koji prisustvuju postaju povlašćena grupa koja prva dobija pristup. Svi ostali slušaju o filmu i čekaju, a čekanje ostavlja prazninu u koju projektuju najgore što mogu da zamisle. Svaki broj i svaka optužba dobijaju na težini pre nego što je iko video ijedan kadar.
- Naslov
- Film nosi naziv NAZA, prema hebrejskoj vojnoj skraćenici za nezek agavi, kolateralnu štetu, umesto prema engleskom izrazu. Skraćenica ujedno zvuči kao arapsko ime.
Efekat praznine
Mediji intenzivno govore o filmu koji još ne može da se pogleda.
- Potreba za odgovorom
- Ljudi teško podnose neizvesnost. Kada se o filmu govori, a niko ne može da ga pogleda, nastaje praznina u informacijama.
- Projekcija straha
- Tu prazninu ne popunjavaju činjenice, već strepnje. Mašta usmerava optužbu pre nego što je viđen ijedan kadar.
Zabranjeno voće i veštačka oskudica
Pristup filmu je ograničen, dok interesovanje raste.
- Uskraćen pristup kao dokaz
- Kada se pristup uskrati, učvršćuje se sugestija da ono što se skriva mora biti istina. Gledaoci u sali osećaju se moralno i intelektualno iznad ostalih, a sumnja u film mogla bi da ih košta pripadnosti grupi upućenih.
- Ekskluzivno puštanje
- Postepeno puštanje filma, nalik ograničenoj ponudi modne kolekcije, podstiče potražnju. Svaka vest o „filmu koji izaziva buru, a ne prikazuje se” donosi besplatan publicitet koji novac ne može da kupi.
- Unapred postavljen okvir
- Kada film konačno stigne do šire publike, gledaoci već očekuju da vide ono o čemu su im vesti govorile, umesto da to sami preispitaju.
Početni kadar
Ako dam intervju i pokažem lice, Izrael će me strpati u zatvor zato što sam ih razotkrio.
U prvim minutima film se predstavlja kao dokumentarac, oslanja se na poznatu sliku izraelske obaveštajne službe, naglim rezom u tamu narušava očekivanja gledaoca i prikazuje Državu Izrael kao progonitelja.
Okvir koji uliva poverenje
Film počinje tvrdnjom da je reč o dokumentarcu i da su lica zamagljena kako bi se sprečilo prepoznavanje, a zatim prelazi na stari crno-beli film o izraelskoj vojnoj obaveštajnoj službi.
- Unapred postavljen okvir
- Pre nego što vidi bilo kakav sadržaj, gledalac čuje da su pred njim dokumentovane činjenice toliko opasne da se oni koji ih iznose plaše za život. Taj okvir unapred utišava unutrašnjeg kritičara: dokumentarac se prihvata kao činjenica, a ne kao pažljivo oblikovan politički iskaz.
Efekat tajnog razotkrivanja
Nostalgični arhivski snimci učenika u uniformama koji uče arapsku gramatiku („arapski glagol”), pa nagli rez na vojnika koji govori u tami.
- Oslanjanje na poznatu sliku
- Zapadni gledaoci poznaju sliku sofisticirane izraelske obaveštajne mašinerije iz serija kao što su Fauda i Tehran. Film najpre priziva tu poznatu, gotovo bezazlenu sliku, a zatim gledaoca odvodi od nje.
- Uzrok i posledica za stranu publiku
- Nastavnikova reč „glagol” postaje uporište koje montaža povezuje s digitalnim sistemom za izračunavanje smrti. Izraelski jezik i obrazovanje prikazani su kao temelj hladnog sistema uništenja.
- Narušavanje očekivanog obrasca
- Rez iz svetle učionice u potpunu tamu u jednom trenutku prebacuje gledaoca sa časa istorije u atmosferu trilera o zaveri i priprema ga da ono što sledi primi kao otkrivanje tajni.
Strah od države
Na krovu intervjuer kaže: „Ti vidiš grad, a grad ne vidi tebe.” Kamera gleda odozgo na Tel Aviv.
- Prikazivanje države kao neprijatelja
- Izrael je prikazan kao telo koje progoni one koji govore, umesto kao demokratija koja čuva svoje tajne, kao što to čini svaka država.
- Metafora Velikog brata
- Neodređena, hipnotična rečenica stvara osećaj otuđenosti i zlokobne moći. Tel Aviv postaje slep, ravnodušan grad pod nogama onih koji odlučuju o životu i smrti.
Intervju na krovu
Ne kažu da će poginuti petnaest ljudi. Kažu NAZA 15.
Intervjuer preuzima kontrolu nad razgovorom, pretvara crtanje u sredstvo za usmeravanje pažnje i vodi vojnika od tehničkog izraza do reči s najvećom emocionalnom težinom: beba.
Papir i olovka
Vojnik počinje da opisuje interfejs za izbor meta apstraktnim izrazima. Intervjuer ga prekida: „Nacrtaj to na trenutak, biće nam jasnije”, i pruža mu papir i olovku.
- Preuzimanje vođstva
- Odlučnim pokretima ruku intervjuer prati vojnikov ritam, ali ujedno učvršćuje sopstveni autoritet. On vodi razgovor.
- Sužavanje pažnje
- Jednostavan zadatak rukom usmerava vojnika, a s njim i gledaoca, na jednu usku sliku. Onome ko prihvati jedno uputstvo lakše je da prihvati sledeće, a ovde je sledeće uputstvo da primi informaciju bez preispitivanja.
- Pretvaranje radnje u pojam i ponavljanje
- „NAZA 20, NAZA 20, NAZA 20 odjednom je postala merilo” deluje kao mantra. Vojni izraz čija je svrha u zapadnim vojskama da ograniči i izmeri štetu po civile prikazuje se kao sredstvo dehumanizacije.
Efekat reči „beba”
U kratkoj, napetoj razmeni intervjuer uporno traži da se precizira kako se računaju bebe.
- Intervjuer
- Da li se u okviru NAZA pravi razlika za, recimo, decu i bebe?
- Vojnik
- Ne! Ne pravi se!
- Intervjuer
- Beba je NAZA 1?
- Vojnik
- Da!
- Direktna sugestija
- Intervjuer uvodi jednu od emocionalno najtežih reči u svakom jeziku i navodi vojnika da potvrdi jednačinu: IDF računa bebe kao brojeve u računarskom programu. Sledeći korak, poređenje s nacistima koji su Jevreje sveli na brojeve, prepušten je gledaocu.
- Izostavljanje konteksta
- Brza razmena izostavlja ono što je gledaocu potrebno da bi je procenio. U stvarnosti, sistem broji živote civila kako bi ograničio komandante: vojni cilj treba ostvariti uz izbegavanje štete po nevine gde god je to moguće.
500 za jednu osobu i malo mesto
Vojnik kaže: „Postojalo je odobrenje za, otprilike, 500 za jednu osobu”, misleći na odobrenje da se ubije 500 civila radi napada na jednog čoveka. Intervjuer odgovara: „500 je malo mesto u Državi Izrael.”
- Izostavljanje ključnih podataka
- Kada, gde i ko je bila ta osoba: istaknuti terorista poput Sinvara ili Mohameda Deifa u podzemnom kompleksu? Kakva je šteta sprečena? Ništa od toga nije rečeno.
- Promena okvira za broj
- Intervjuer prenosi broj iz konteksta napada u Gazi u sliku brisanja jedne izraelske zajednice, kako bi kod izraelskog gledaoca izazvao šok i poistovećivanje.
„Kao kompjuterska igra”
Vojnik kaže: „To je kao kompjuterska igra… jer se sve radi iz daljine.”
- Izjednačavanje različitih stvari
- Dve različite stvari predstavljaju se kao jedno: sistem kojim se upravlja na daljinu poistovećuje se s igrom, pa se zaključuje da je svaki vojnik moralno ravnodušan. Film izostavlja činjenicu da je delovanje na daljinu operativna potreba u svakoj savremenoj vojsci i da samo po sebi nije dokaz ničega.
Prozori Tel Aviva
Pa, već si učestvovao u tome.
Ovde se pojavljuje prepoznatljiv postupak filma: nagli rez sa bombardovanja Gaze na osvetljene prozore u Tel Avivu. Taj prizor se ponavlja kroz ceo film, pretvarajući svakodnevni život Izraelaca u dokaz ravnodušnosti.
Gaza se čuje, Tel Aviv se vidi
Vojnik opisuje bombardovanje „čitavog kvarta“ u širokom krugu. Nastupaju tišina i dramatična muzika, a kamera zaviruje u domove u Tel Avivu: čovek s daljinskim upravljačem, ljudi na kauču.
- Promena submodaliteta
- U mislima gledaoca, široke, udaljene i bezbojne slike Gaze smenjuju bliske, prisne i šarene slike dnevnih soba u Tel Avivu.
- Kombinovano utiskivanje
- Dok reči opisuju rušenje zgrade eksplozijom, gledalac vidi osvetljenu zgradu u Tel Avivu. Izraelski gledalac oseća opasnost u sopstvenoj dnevnoj sobi; strani gledalac stiče utisak da Izraelci žive mirno i udobno dok se obližnji kvartovi brišu s lica zemlje.
Zamka identiteta
Vojnik pokušava da se ogradi: „U jednom trenutku više nisam mogao… Ne mogu da učestvujem u ovome.“
- Intervjuer
- Pa, učestvovao si u tome.
- Vojnik
- Šta?
- Intervjuer
- Pa, već si učestvovao u tome.
- Krivica na nivou identiteta
- Osoba koja vodi intervju ne kaže „uradio si nešto pogrešno“ (ponašanje), već „to si ti sada“ (identitet), najdublji nivo promene. Da bi ublažio krivicu, vojnik nastavlja da iznosi sve ekstremnija svedočenja. Zatim još jedan rez na balkone Tel Aviva učvršćuje tu vezu.
Ručak u Ulici Ibn Gabirol
Vojnik kaže da je između napada izlazio da jede u Ulici Ibn Gabirol ili da se vidi s prijateljima.
- Neizrečena jednačina
- Pauza za obrok uobičajena je na svakom poslu, pa i u vojsci. Montaža navodi na zaključak koji nikada ne izgovara: ko može da pojede hamburger pa da se vrati planiranju napada, psihopata je.
- Izostavljeni kontekst
- To su vojnici na odsluženju vojnog roka, koji rade duge smene u složenom operativnom sistemu. Održavanje rutine neophodan je način da se čovek nosi s pritiskom.
Taoci, balkoni i elite
Posle svedočenja o Ulici Ibn Gabirol, film prelazi na natpis „Svi vas čekamo“ sa simbolom talaca, zatim na proteste u Tel Avivu („Vratite ih kući odmah“), pa na ljude koji plešu na balkonu. Vojnik govori o „društvenim elitama“ i kaže: „Prodaju ti to kao nešto veoma prestižno.“
- Dvostruko utiskivanje
- U istom gradu žive „ravnodušni“ vojnici koji jedu u Ulici Ibn Gabirol i ljudi koji na protestima plaču za taocima. To sučeljavanje prećutno opravdava cepanje plakata s taocima i učvršćuje optužbu za ratne zločine.
- Sudar sidara
- Huk protesta podiže emocije, a odmah zatim slede ljudi koji plešu na balkonu. Sudar dve snažne asocijacije izaziva odbojnost: Izraelci plaču za svojim taocima, a ipak plešu i večeraju dok njihova vojska briše Gazu. Društvo koje živi u senci traume prikazuje se kao moralno otupelo.
- Skok na klasni identitet
- Obrok u restoranu povezuje se sa „elitama“, „levim centrom“ i „visokim socioekonomskim statusom“. Vojno delovanje prikazuje se kao proizvod site klase odvojene od stvarnosti, što podseća na staru klevetu o Jevrejima kao eliti koja upravlja svetom.
- Niko nije imenovan
- „Oni ti to prodaju“: ko su „oni“? Izostavljanje onoga ko deluje stvara utisak nevidljive sile koja manipuliše ljudima, a otvoreno pitanje priprema gledaoca da prihvati odgovor koji film daje na kraju.
Istorija i brisanje
Oborili smo rekord. Uspeli smo da zapalimo kuću za osam minuta.
Film spaja 1948. godinu sa sadašnjošću, poziva se na autoritet izraelske televizije i suprotstavlja svedočenje o paljenju kuća prizorima mirnog civilnog života. Pitanja su postavljena tako da proizvedu odgovore koji su filmu potrebni.
Spajanje vremenskih razdoblja
Tel Aviv izranja iz peska 1920, zatim 1940, a onda se pojavljuje natpis: „Gazu i Tel Aviv deli samo 60 km… stanovnici Gaze potiču iz sela čiji su stanovnici proterani 1948.“
- Skrivena sugestija
- Montaža gradi vezu između 1920. i današnjice. Savremeni park u Tel Avivu povezuje se s događajima iz 1948, pa gledalac zaključuje da je Tel Aviv izgrađen na ruševinama Gaze.
Traktori i dronovi
Kamera se približava usamljenoj staroj kući u Tel Avivu, prelazi na crno-bele snimke traktora koji ruši zgrade, a zatim na vojnika koji kaže da Izraelske odbrambene snage sravnjuju kuće u Gazi.
- Asocijativno usidravanje
- Istorijski traktor i savremeni dron stapaju se u jednu sliku. Današnje borbe povezuju se s emocijama koje nosi priča o 1948.
Jezik čišćenja
Vojnik koristi izraze poput „sravniti“, „radili smo po pojasevima“, „čistili smo ih“, „izgleda li ti to čisto“.
- Sterilan okvir
- Reči povezane s čišćenjem udaljavaju govornika od onoga što opisuje, ali u očima slušaoca čine ga monstruoznim. Delovanje protiv podzemne terorističke infrastrukture prikazuje se kao pročišćavanje, što gledalac čuje kao etničko čišćenje.
Izraelska televizija kao svedok
Kroz prozor se vidi izraelska informativna emisija s natpisom „367 dana od 7/10“. Dopisnik kaže da izraelska vojska deluje kako bi „sravnila“ područje, tako da stanovnici nemaju gde da se vrate.
- Oslanjanje na autoritet
- Baš kada gledalac može da posumnja da anonimni vojnik preuveličava, film uvodi glas izraelskog medija koji javno govori o tome. Sugestija glasi: čak i izraelski mediji to priznaju.
Zapaljene kuće i traka za trčanje
Čuje se da je stanovništvo premešteno sa severa na jug, da su kuće paljene maslinovim uljem i jastucima s kauča, kao i hvalisanje: „Oborili smo rekord, osam minuta.“ Na ekranu je žena koja trči na traci iza prozora.
- Razdvajanje čula
- Oko vidi mirnu, zdravu svakodnevicu, dok uho sluša o paljevini. Um stvara slike koje film ne prikazuje, a žena koja trči postaje slika ravnodušnosti.
- Sugestivno pitanje
- Osoba koja vodi intervju pita „Kako zapališ kuću?“, a ne „Zašto?“ ili „Da li je tamo bio tunel ili neka opasnost?“ Pitanje podstiče vojnika da taj čin predstavi kao veštinu kojom se ponosi. Može i da sugeriše spaljivanje dokaza ili paralelu s krematorijumima.
Porodice kao obojeni kvadrati
Vojnik crta mrežu kvartova s procentima popunjenosti: „25% popunjenosti… zeleno, žuto, crveno, ljubičasto na 300%.“ Zgrada označena zelenom bojom pogođena je u roku od pet do deset minuta.
- Algoritam kao dozvola
- Gledalac usvaja pretpostavku koja se nikada ne preispituje: sistem ne postoji da bi spasavao živote, već da bi dozvolio rušenje zgrada na ljude koji su unutra. Porodice postaju obojene mete na tabli za igru.
„Srećno im bilo“
Niz pitanja zatvara moralnu zamku.
- Intervjuer
- A kakav je njihov stav? Rekli smo ljudima da se evakuišu, ko je ostao, sam je kriv?
- Intervjuer
- A šta je s ljudima koji ne mogu da se evakuišu? Osobe s invaliditetom, ljudi koji se plaše…?
- Vojnik
- Srećno im bilo!
- Skrivena pretpostavka i zamka
- Prvo pitanje sadrži unapred zadatu pretpostavku; drugo postavlja emocionalnu zamku. Vojnikov odgovor, praćen tišinom, postaje simbol surovosti. Upozorenja, humanitarni koridori i logistika evakuacije stanovništva nestaju iz priče ili se prikazuju kao paravan za zločin.
Tela i brojke
Zaboravite reč „naoružan“. Nije važna. Naoružane ljude sam video jednom.
U Tel Avivu se dižu kranovi, dok se u Gazi broje tela. U ovom delu film menja značenje reči „terorista“, govori o telima ostavljenim psima i masovnim grobnicama, a vojnika svodi na puki deo mehanizma.
Tel Aviv se gradi, Gaza nestaje
Posle proračuna razaranja, slika prelazi na gradilišta u Tel Avivu: varioce, kranove, prometne ulice. Na zvučnoj podlozi čuju se otkucaji srca.
- Suprotnost
- Gaza je prah; Tel Aviv raste. Gledalac dobija poruku o kosmičkoj nepravdi, a sve snažnija emocija olakšava prihvatanje sledeće poruke.
Ko je terorista
Vojnik kaže: „Mrtav terorista u tom sektoru je svako koga ste odlučili da ubijete… 140 njih, a niko nikada nije držao oružje.“
- Apsolutna definicija
- Film uspostavlja jednačinu „terorista je svako ko je ubijen“, pa izgleda kao da Izrael svakog stanovnika Gaze, uključujući žene i decu, smatra teroristom.
- Izostavljeni kontekst
- Nedostaju upozorenja terenskih osmatrača, slučajevi u kojima su teroristi viđeni kako postavljaju eksploziv, kao i teroristi Hamasa koji u civilnoj odeći usmeravaju zasede i stapaju se sa stanovništvom. Gledalac vidi samo čoveka koji skuplja tkaninu i zaključuje da se ubija nasumično.
Tela i psi
Film tvrdi da se tela ne odnose i da ih jedu psi.
- Vojnik
- Tela ne skupljaju… psi ih jedu.
- Intervjuer
- Jesi li to video?
- Vojnik
- Nisam mogao da gledam… ljudi oko mene su videli.
- Posredno svedočenje predstavljeno kao činjenica
- Vojnik priznaje da to nikada nije video („Nijednog trenutka nisam seo da gledam“). Ipak, same reči stvaraju odbojnu sliku koja događaju daje zverski karakter. Poruka je da Izraelske odbrambene snage ne samo što ubijaju stanovnike Gaze već njihova tela ostavljaju psima.
„Moja uloga je tehnička“
Na pitanje da li je pomislio da drugima kaže da ne gledaju, vojnik odgovara: „Moja uloga je tehnička. Ne treba da iznosim nikakav načelan ni moralni stav.“
- Banalnost zla
- Vojnik sebe svodi sa čoveka koji ima savest na deo mehanizma. Gledalac čuje klasičnu odbranu ratnih zločinaca, „Samo sam izvršavao naređenja“, a vojnici te jedinice postaju roboti umesto ljudi suočenih s teškim dilemama u ratu za opstanak.
Rastu spratovi, gomilaju se tela
Kamera prati brojeve spratova telavivskog tornja u izgradnji (64, 65… 72), a zatim prelazi na svedočenje o telima nagomilanim u jamama u Gazi.
- Spajanje asocijacija
- Visina Tel Aviva i tela koja se u Gazi „stalno gomilaju“ stoje jedno uz drugo dok se ne stope u jednu sliku: uspon Tel Aviva prikazuje se kao da zavisi od mrtvih.
„Stotine, stotine, stotine“
„Zaboravite reč ‘naoružan’, nije važna… Naoružane ljude sam video jednom.“ Novinar pita: „Pa ko su sve te desetine ljudi?“ Vojnik uzvraća: „Stotine, stotine, stotine!“
- Uopštavanje bez izuzetka
- Jedna apsolutna tvrdnja briše pravila upotrebe sile, stvarnost borbi u gradu i hiljade naoružanih terorista na ulicama. Uvod nameće zaključak o nasumičnom istrebljenju bez razlikovanja terorista od civila.
Masovne grobnice bez snimaka
Opisujući ono što vidi na snimku drona, vojnik govori o „masovnim grobnicama… grobovima koje je poplavila kiša… to nije grob, to je jama puna tela… cela Gaza, tela“.
- Urezivanje slike izazivanjem gađenja
- Film ne nudi nikakav snimak kao potvrdu, ni sopstveni ni iz izvora u Gazi: samo reči osobe predstavljene kao vojnik. Gađenje potiskuje pitanja koja bi gledalac trebalo da postavi, recimo da li je Hamas tu privremeno sahranio ljude ili je snimak drona pogrešno protumačen. „Zašto ih ubijati?“ „Ne znam.“ time zaokružuje sliku besmislenog zla.
Most i redovi za pomoć
Baš jedno preko drugog?
Kamera se stalno vraća na Kirju kao vizuelni oslonac. Premijerove reči čuju se preko kadrova balkona stambenih zgrada, a crtež mosta i figura koje padaju postaje prizor streljane. Ovde priča stiže do tačke na kojoj opis događaja postaje fizički neodrživ.
Kirja
Kamera se uporno vraća na Kirju, sedište Izraelskih odbrambenih snaga, noću, usred prometne stambene četvrti Tel Aviva.
- Promena značenja ponavljanjem
- Ponavljanje iste slike u različitim kontekstima menja njeno značenje. Legitimno sedište odbrane suverene države postaje vojna baza skrivena među civilima, a gledalac se navodi na zaključak da između Izraela i Hamasa nema moralne razlike. Time se značenje izraza „živi štit“ potpuno izvrće.
Govor i vest
Govor Benjamina Netanjahua o sprečavanju ulaska robe spojen je s prilogom voditeljke Jonit Levi o „podsticanju dobrovoljnog iseljavanja“, preko osvetljenih balkona Tel Aviva. Čovek šeta po dnevnoj sobi; spušta se roletna dok vojnik govori o „čišćenju Pojasa“.
- Izostavljanje cilja
- Bezbednosni kontekst, sprečavanje da zalihe stignu do Hamasa, izostavljen je. Mirni stanovnici koji u tišini slušaju te reči prikazani su kao saučesnici u izgladnjivanju i raseljavanju, a njihovo ćutanje kao pristanak.
Tela jedno preko drugog
Vojnik i novinar istovetnim pokretima ruke crtaju u beležnici most i figure koje padaju. Na 26:24 vojnik kaže da se tela „gomilaju jedno preko drugog“. Novinar ponavlja: „Baš jedno preko drugog?“ Vojnik klima glavom.
- Tačka fizičke neodrživosti
- Kad se iz daljine puca na ljude koji brzo trče, tela ne mogu uredno da padaju jedno preko drugog. Kako će neko pasti zavisi od težine, brzine i ugla, a ljudi ne trče slepo ka istom mestu na kojem će poginuti. Vojnik koji sedi pozadi i gleda ekrane prenosi na stvarnost sliku iz filma ili video-igre. To je retoričko preterivanje sračunato da šokira, a ne činjenično svedočenje.
- Dugotrajno vezivanje za sliku
- Kamera se dugo zadržava na crtežu, pa se slika streljane već urezala u pamćenje kada se pojave teško verovatne brojke.
Okvir Holokausta
Ima onih koji sprečavaju teror, a ima i onih koji sprečavaju mir.
U završnom delu film poredi izraelsko društvo s nacističkom Nemačkom, navodi vojnika da izgovori reč genocid i povezuje simbole Holokausta s današnjom Gazom. Na kraju Netanjahuovu sopstvenu definiciju terora okreće protiv Izraela.
Poljska i Nemačka
Vojnik poredi sadašnjost sa školskom ekskurzijom u Poljsku i s nacističkom Nemačkom: „Vidim nešto veoma loše u tim nacistima, pa šta onda mogu da kažem o sebi?“
- Skok ka istorijskom identitetu
- Nemačko stanovništvo koje je živelo pod nacizmom izjednačava se s čovekom koji bombarduje, pa odlazi kući i brine o diplomi iz psihologije. Stvarni kontekst, odbrambeni rat protiv terorističke organizacije koja je izvršila masakr, nestaje.
„Daviti ih“
Ispitivač pita: „Kako im to pomaže da prežive?“ i „Ali oni su neprijatelj, ti ljudi su neprijatelj?“ Vojnik ponavlja „daviti ih, daviti ih, daviti ih“ i završava: „Na kraju, osećaj je da to mora da se uradi.“
- Zamka skrivenih pretpostavki
- Pitanja sa skrivenim pretpostavkama sprečavaju vojnika da se povuče iz tog poređenja i ne ostavljaju prostor za taktičko ili obaveštajno objašnjenje. Gledaocu u pamćenju ostaju samo reči s najjačim nabojem.
- Ukupni efekat
- Od operativne sobe do monstruoznog istorijskog identiteta, uz prizore mirnih balkona, film učvršćuje jedan zaključak: izraelsko društvo izgubilo je ljudskost. Time se, u suštini, opravdava mržnja prema Jevrejima u Izraelu i širom sveta.
„Zajedno ćemo pobediti“
Osvetljeni natpis na zgradi u Tel Avivu polako izranja iz neoštre slike pored izraelske zastave.
- Vizuelno otkrivanje
- Napor da se pročita mutna slika zaokuplja pažnju. Kada se izoštri, simbol solidarnosti, u svetlu onoga što vojnik zatim kaže, deluje kao dokaz zajedničke krivice.
Svetlost i tama
Tokom celog filma ispitivač je osvetljen i lice mu se jasno vidi; vojnik je sve vreme u mraku.
- Vizuelna asimetrija
- Osoba na svetlu deluje kao istražitelj koji traga za istinom; osoba u senci kao čovek koji priznaje zločin. Izraelska vojska ostaje u mraku.
Reč genocid
Ključni razgovor.
- Intervjuer
- Ne misliš da je to genocid?
- Vojnik
- Mislim! Stvarno.
- Vojnik
- To je namerna vatra, namerna! Namerna!… Hteo si da ubiješ tu decu.
- Krajnje zaoštravanje
- Postojanje kolateralnih žrtava izjednačava se s namernim ubijanjem dece. Samoodbrana, oružani teror i napori da se stanovništvo evakuiše brišu se iz slike, a najteži pravni termin usmerava se pravo na osećanja gledaoca.
„Zabavno je“
Upitan o prelomnom trenutku, vojnik kaže: „To je hormonsko divljanje i uživaš u tome… sulud osećaj zadovoljstva… zabavno je!“
- Napad na identitet
- Ponašanje pod pritiskom pretvara se u identitet zasnovan na uživanju u patnji. Povezivanje reči „zabavno“ s opisom ubijanja uklanja svaku mogućnost saosećanja s vojnicima.
Sirena i voz
Sirena za pomen žrtvama u Tel Avivu i ljudi koji nepomično stoje na putu; rez na Kinoteku u Tel Avivu s natpisom „Omaž Klodu Lancmanu“, reditelju filma Šoa; lokomotiva, železničke šine i dim iz dimnjaka; Netanjahu se priseća Holokausta; Jonit Levi čita međunarodne optužbe za izgladnjivanje i zločine protiv čovečnosti.
- Spajanje vremenskih ravni
- Ovo je najrafiniraniji prelaz u filmu. Svaki zvuk i svaka slika sećanja na Holokaust vezuju se za današnju Gazu i međunarodne naloge za hapšenje. Jevrejska država se, pomoću sopstvenih simbola Holokausta, optužuje da sama čini holokaust.
„Bibijevo odeljenje“
Vojnik opisuje odeljenje koje prati ličnosti aktivne na međunarodnoj sceni, pomoću „prljavog veša“ osujećuje tužbe u Hagu i prikuplja obaveštajne podatke za premijera: „Bibijev cilj, najvažniji cilj, jeste da spreči uspostavljanje palestinske države.“
- Preterano uopštavanje
- Izraelska pravna i diplomatska odbrana briše se iz slike, a njegov obaveštajni sistem prikazuje kao lični politički instrument za podrivanje mira. Ne pominje se da je Gaza izabrala Hamas, koji je izvršio masakr, niti da je arapska strana odbijala mir u svakoj prilici od osnivanja Izraela.
Definicija terora
Stari intervju u kojem mladi Netanjahu iz svoje knjige navodi definiciju terora: „namerni i sistematski napadi na nevine, njihovo ubijanje, sakaćenje i zastrašivanje… radi postizanja političkih ciljeva“. Zatim čovek koji prostire veš, roletna koja se spušta i svedočenje o napadima na domove u kojima su bila deca, jednog petka uveče.
- Obrnuta jednačina
- Definicija se postavlja tako da svedočenje koje sledi izgleda kao da se tačno odnosi na Izrael. Reči samog lidera pretvaraju se u zamku za njega i za državu.
Završnica
Izrael i dalje ubija palestinske civile u Gazi.
Film se završava najoštrijim kontrastom za koji je pripremao gledaoca: od mirnih noći u Tel Avivu do oca koji u ruševinama Gaze kopa tražeći sina.
Glasovi preko telefona
Dok crta u svesci (softver „Homeland“), vojnik se priseća presretnutih poziva rođaka iz ruševina: „Čuo sam njihove glasove… plač… vrisku… majka mi je mrtva, a deca…“
- Zvučni utisak
- Vriska i plač neposredno deluju na osećanja slušaoca, mimo kritičkog promišljanja. Jednolično crtanje („poziv, poziv, poziv“) potiskuje osećaj krivice u podsvest. A i ovde je reč o posrednom svedočenju.
Tel Aviv živi, Gaza umire
Prizori razaranja u Gazi u oktobru i novembru 2023. Muškarac kleči, doziva sina Saida ispod ruševina, udara čekićem i plače. Noge dece pod ruševinama. Bledo nebo, avioni koji prolaze i završni natpis.
- Završni kontrast
- Posle sat vremena mirnih noći u Tel Avivu (nameštanje sofe, žena koja trči, par koji masira kolena), film prikazuje suprotnu sliku. Završni natpis smešta poruku u sadašnjost, a gledaoca navodi da izraelsko društvo u celini vidi kao saučesnika u zločinu koji traje.
Šta film ne prikazuje
Naspram snažnog emotivnog utiska koji film ostavlja stoje očigledne praznine u dokazima koje iznosi.
-
Iz druge ruke, ne iz ličnog iskustva
Vojnik koji govori o ubistvima uz pomoć softvera „Homeland“ i na mestima za podelu hrane to i sam kaže: „Ne znam tačno… Čuo sam njihove glasove… Nisam ih gledao na kamerama… Nijednog trenutka nisam seo da pogledam snimke.“
-
Istina pomešana s preuveličavanjem
Stvarne informacije o napadima i razaranju Hamasovih objekata, u kojima civili teško stradaju, mešaju se s filmskim metaforama i političkim i pravnim kvalifikacijama („sprečavanje mira“, „genocid“, „gomile tela“). Bujica potresnih prizora navodi gledaoca da završne natpise prihvati kao presudu, a da ne primeti praznine u samim pričama.
-
Ko se pojavljuje na ekranu
Žene, deca i stariji ljudi gotovo se nikada ne vide. Na razorenim ulicama Gaze prikazani su uglavnom muškarci i dečaci u tinejdžerskim godinama.
-
Jedan prizor tela
Uprkos svim tvrdnjama koje iznosi, film sadrži jedan prizor tela pod ruševinama: niz od oko deset nogu ispod srušenog zida. Tokom celog rata, snimci iz Gaze emitovani su i objavljivani svuda, uključujući i fabrikovane snimke namenjene izazivanju šoka. Film ne nudi ništa slično.
-
Tela koja se ne mogu nagomilati
Opis ljudi pogođenih iz daljine koji padaju „jedan preko drugog“ protivan je zakonima balistike i ljudskom ponašanju. Tu se priča raspada.
Zaključak
NAZA je smišljeno sredstvo ubeđivanja, a ne neutralan dokumentarni prikaz. Objavljivanje filma, zatvorene projekcije i opširno izveštavanje o njemu, dok publika nije mogla da ga pogleda, stvorili su prazninu koju su gledaoci ispunili strahom i osećajem da im se otkriva zabranjena istina.
U filmu više od četrdeset scena koristi po neku tehniku uticaja: hipnotički jezik, izostavljanje konteksta, preoblikovanje značenja, osvetljene balkone Tel Aviva nasuprot opisima bombardovanja Gaze, sažimanje vremenskog toka i nametnuto poređenje s Holokaustom. Sve vode ka jednom zaključku: da Izrael čini genocid.
Uz njih stoje praznine u dokazima: tvrdnje iz druge ruke predstavljene kao činjenice, odsustvo vizuelnih dokaza, žene i deca kojih nema u kadru i fizički nemoguća gomila tela na kojoj se čitava priča lomi.
Izvori
Svi članci, saopštenja i objave na koje se ova stranica oslanja, poređani od najstarijih ka najnovijim. Naslovi su navedeni na izvornom jeziku.
- Deadline · Zac Ntim Former Israeli Prime Minister Takes Aim At Yuval Abraham And Rachel Szor's 'NAZA'
- X · Israel Defense Forces IDF first response to NAZA after Venice premiere
- Quotidiano.net · Manuela Santacatterina Cos'è Naza, il film che svela l’orrore a Gaza
- Israel News Pulse · Jonathan Mimouni NAZA Fact Check: The Claims the Documentary Cannot Prove
- X · Andrew Fox Reply to jury president's Zone of Interest comparison
- X · Avigdor Liberman X post on NAZA directors
- X · Israel Defense Forces IDF: 500-civilian approval claim 'completely false'
- Al-Monitor · Reuters / Maayan Lubell Netanyahu says Gaza documentary 'NAZA' is 'shocking incitement'
- Elder of Ziyon · Elder of Ziyon (pseudonymous blogger) What We Know About the NAZA Movie Already Discredits It
- Haaretz · Raviv Drucker צפיתי בסרט נז"א. זה היה קשה מאוד, הזדעזעתי, אבל
- Il Foglio · Pierluigi Battista How ‘Fauda’ responds to ‘Naza’
- Israel Hayom · Amnon Lord הטעות שלישראל אסור לעשות עם הסרט נז"א
- Israel Hayom הקצין באמ"ן מסביר את השקרים בסרט נז"א
- Jüdische Allgemeine · Sabine Brandes »Ritualmordlegende« - »Pflicht, Fragen zu stellen«: Israel streitet über »Naza«
- Kan News · Eran Sikurel et al. הרמטכ"ל נגד הסרט "נז"א": "עלילות דם ועיוות מכוון של המציאות"
- X · @MaxNordau (pseudonymous) Timestamped summary of Raviv Drucker's Channel 13 interview with Yuval Abraham
- X · Brig. Gen. Effie Defrin IDF Spokesperson asks to view NAZA in full
- X · John Spencer Collateral damage estimation is what the law requires
- Ynet · Gal Ganot הרמטכ"ל יכנס דיון על הסרט נז"א: "לתקוף כדי להרוג 500 אזרחים? שקרי לחלוטין"
- il Giornale · Fiamma Nirenstein Le verità tra film e realtà
- Arutz Sheva דרוקר מפתיע: "לא הייתי משדר את זה"
- HonestReporting · Rachel O'Donoghue “NAZA”: A Record Venice Ovation, IDF Condemnation and a Genocide Fabrication
- Il Riformista · Claudio Velardi Le lacrime per Naza e le ore dedicate a Fauda: a Venezia cala il sipario sulla recita, nel mondo arabo sono già all’episodio successivo della serie israeliana
- Israel Hayom · Ariel Bulshtein דעה | "נז"א" הוא לא קולנוע – הוא כתב אישום נגד ישראל
- Jewish News · JN Reporter New documentary about IDF strikes in Gaza causes anger in Israel
- Moked · Redazione Gerusalemme e la risposta tardiva a Naza
- The Algemeiner Former Hamas Hostage Slams ‘NAZA’ Filmmakers for ‘Degrading’ IDF Soldiers ‘Who Fought to Bring Me Home’
- The Jerusalem Post · Corinne Baum IDF calls NAZA 500-civilian strike claim 'completely false'
- Walla! News · Amir Bohbot בצה"ל דוחים את טענות הסרט נז"א - ומבהירים: "שלמים עם התהליכים המבצעיים"
- X · Eylon Levy X post replying to Raviv Drucker
- X · Israel Katz X post on Rafah brigade commander strike
- X · Israel Ministry of Foreign Affairs MFA: NAZA 'pure propaganda'
- Ynet · Itamar Eichner, Tal Amodai "נז"א הצית את המדינה": הסרט השנוי במחלוקת בכותרות בעולם - וקו ההגנה של ישראל
- Il Foglio · Giulio Meotti La Naza dei cieli: storia di un massacro sventato
- JNS · Jonathan S. Tobin The AI apocalypse and the ‘NAZA’ blood libels against Israel
- The Free Press · Haviv Rettig Gur Hold Your Applause for the New Gaza Documentary
- X · Prime Minister's Office PMO video: How 'Naza' manufactured a case
- Ynet · Itamar Eichner ישראל נערכת לקרב בלימה מול היוצרים: "'נז"א' כואב במיוחד כי זה בא מבפנים"
- Channel 14 · Ziv Shezo נז"א תגיע לאירופה - ובישראל דורשים: קיימו הקרנה מיידית
- GB News · Tzipi Hotovely 'PROPAGANDA!' Israeli ambassador responds to Guardian's Gaza film NAZA amid UPROAR
- Il Foglio · Giulio Meotti Se anche Hamas elogia “Naza”
- Israel Hayom · Nissan Strauchler התשובה של המומחית הבריטית לסרט נז"א: "מעוותים את דיני המלחמה"
- Israel National News · Dr. Avi Perry A poisoned lens, a predetermined verdict, and questionable evidence made to fit
- Jüdische Allgemeine · Sabine Brandes (reporting Itamar Eichner's Ynet interview) Kampfpilot weist Vorwürfe von »Naza« zurück
- Mena-Watch · Michaela Dudley »NAZA«: Israel-Kritik hat ihren »Preis«
- Misgav Institute for National Security & Zionist Strategy · Prof. Kobi Michael The Film "NAZA" – Manipulation on Eight Levels
- The Times of Israel · Sarit Zehavi What 'Naza' really means: The truth about collateral damage
- X · Ben Caspit X post on NAZA
- Israel Hayom · Dr. Michael Oren דעה | לא בבכי, בלחימה קשוחה: כך להגיב לסרט השקרים "נז"א"
- Makor Rishon · Elchanan Shpeizer מג'נין ג'נין ועד נז"א: 80 אחוזים מהסרטים כאן לוקחים את אותו צד
- Reformatorisch Dagblad · Jeannette Gabay-Schoonderwoerd Waarom bekroonde documentaire NAZA in Israël zelf vooral op afwijzing stuit
- The Jerusalem Post · David Ben-Basat What NAZA leaves out about October 7 and Israel’s war in Gaza
- Kan News ההאשמות בסרט והקצינים שהיו שם ואומרים: "לא היה ולא נברא"
- Maariv · Prof. Aryeh Eldad סערת "נז"א": אפשר לחוות דעה על סרט גם בלי לצפות בו
- Mena-Watch · Alexander Gruber »NAZA«: Wie ein Film Israel in die Nähe der Nazis rückt
- JNS · Adam Levick The premise of ‘NAZA’ doesn’t hold up
- Ynet / Yedioth Ahronoth · Ben-Dror Yemini לוקחים חלק בעלילה
- 20il NAZA Fact Check: What the Evidence Actually Shows
- Commentary · Seth Mandel NAZA Is a Jump-the-Shark Moment for Israel’s Critics
- The Wall Street Journal · Omer Shem Tov Hostages Like Me Were Also 'NAZA'—Collateral Damage
- Mena-Watch · Sarit Zehavi Was »NAZA« über Kollateralschäden verschweigt
- TheWrap · Shlomi Ben-Meir 'NAZA' Claims About IDF Action in Gaza Deserve a Closer Look | Guest Column
- Haaretz · Prof. Danny Orbach עדויות מוטות ומצג שווא: מדוע "נז"א" חוצה את הגבול מעיתונות לתעמולה
- Walla! News · אלוף במיל' גיורא איילנד (Maj. Gen. (res.) Giora Eiland) הסרט "נז"א" במבחן המציאות: האם צה"ל חרג מהדין?
- Il Foglio · Giulio Meotti Anatomia della perfetta operazione “Naza”. La zona di interesse di Israele
- Israel National News · Dr. Alex Grobman NAZA's allegation of a system: What the evidence really shows
- The Times of Israel · Emanuel Fabian and Nurit Yohanan NAZA’s claims about IDF conduct in Gaza are grave. So are the film’s journalistic flaws
- Yair Miron personal site אחת עשרה מניפולציות בסרט "נז"א"
- Zman Yisrael · Emanuel Fabian, Nurit Yohanan הטענות של הסרט "נז"א" נגד צה"ל חמורות. כך גם הכשלים העיתונאיים שלו
- taz · Tim Caspar Boehme Debatte um Dokumentarfilm „Naza“: Warum tut ihr das?
- JNS · Amelie Botbol 'NAZA' documentary fails to show IDF efforts to prevent civilian casualties, former officer says
- The Jerusalem Post · Yisrael Medad NAZA and the rising campaign to demonize Israel
- The Jerusalem Post · Ari Tatarka 'NAZA' film at Venice Festival exposes the IDF's struggle to defend its story
- X · Yoseph Haddad No such 500 event exists
- Enfoque Judío · Elías Cohen NAZA: ¿Dónde termina el documental y comienza el libelo?
- Israel Hayom · Yishai Kitchels צפיתי ב80 הדקות של "נז"א" כדי שלא תצטרכו: כך נראית אג'נדה חד צדדית ומקוממת
- Jüdische Allgemeine · Sophie Albers Ben Chamo »NAZA«: Die Banalität der Propaganda
- The Atlantic · Gal Beckerman The Missed Opportunity of NAZA
- AJC NAZA: What to Know About the Controversial Gaza Documentary
- IDF Spokesperson press mailing · IDF Spokesperson's Unit תגובת דובר צה"ל לסרט 'נז"א'
- IDF Spokesperson's Unit IDF Response to the Film "NAZA" (10-page English document)
- Il Foglio · Mariarosa Mancuso Fonti anonime ma gli spettatori applaudono sulla fiducia. “Naza” continua
- Israel Hayom · Lilach Shoval סעיף אחר סעיף: צה"ל מפרק את טענות הסרט "נז"א"
- JNS · Fiamma Nirenstein ‘NAZA’ turns anti-Israel propaganda into box-office success
- Jewish Telegraphic Agency · Deborah Danan In its first detailed response to ‘NAZA’ documentary, IDF claims ‘fundamental errors’
- Neue Zürcher Zeitung · Richard C. Schneider Führt Israel den Krieg wie ein Videospiel? Was der Film «Naza» zeigt und was nicht
- Perlentaucher · Perlentaucher Efeu editors Efeu - Die Kulturrundschau vom 01.10.2026: NAZA. Peyman Engel und Menasse.
- The Algemeiner ‘Misrepresented and Manipulative Depiction of Reality’: IDF Issues Detailed Response to ‘NAZA’ Documentary
- The Times of Israel · Emanuel Fabian 'Distorted, misleading, and disingenuous': IDF publishes full response to 'NAZA' film
- Washington Examiner · Arie Blitz Before you applaud NAZA: A standing ovation is not proof of a war crime
- Ynet · Elisha Ben Kimon כמעט חודש אחרי הסערה, צה"ל מגיב על הסרט נז"א: "תמונה מעוותת ומניפולטיבית"
- Il Foglio · Giuliano Ferrara Il documento dell’Idf su Gaza, che smonta il facilismo frivolo e l’ambiguità morale di “Naza”, è un testo di dolorosa serietà
- X · Andrew Fox The occupancy map in NAZA
- il Giornale · Fiamma Nirenstein Il pubblico italiano pazzo per “Naza”. E le sue bugie antisemite
- Libero Quotidiano · Giovanni Longoni Guardate "Naza". Ma non cadete in trappola
- X · John Spencer Worse than Hamas propaganda
- X · Micha Danzig Genocidal armies don't count collateral damage
- yairmiron.com · Yair Miron I Watched NAZA in Full. Here Are Eleven Ways It Misleads Viewers.
- J. The Jewish News of Northern California · Oleg Ivanov and Dr. Mike Harris ‘NAZA’ viciously misrepresents Israel’s military
- Aish.com · Dr. Yvette Alt Miller NAZA's Biggest Claims, and Why the IDF Says They're Wrong
- Associated Press Israeli documentary 'NAZA' opens in the US, reigniting debate over the war in Gaza
- Breitbart EXCLUSIVE -- Urban Warfare Expert: Gaza 'Genocide' Libel Is 'Greatest Lie'
- Fox News Digital · Rachel Wolf 'I am Omer': Former Hamas hostage reflects on surviving 505 harrowing days in captivity
- Il Foglio · Sharon Nizza Alla ricerca di qualche verità. Colloquio con il giornalista Raviv Drucker
- The Times of Israel · Avi Lewis The airstrikes we canceled: What NAZA leaves out
- Agenzia Nova Peled: "Rapporto solido tra Israele e Italia ma serve un maggiore sostegno dell'opinione pubblica"
- HonestReporting · Rachel O'Donoghue The Real “NAZA”: Edited Quotes, Mystery ICC Cases & Unexplained Gaza Footage
- Jewish Journal · Alan Zeitlin ‘NAZA’ Proves Nada
- The Filitti Brief · Gerard Filitti Before the Missile Flies: How the United States Picks Targets, Weighs Civilian Harm, and Answers for Mistakes
- The Jewish Chronicle · Philipp Peyman Engel I’ve seen Naza and it’s a nasty piece of propaganda
- Walla! News · Baruch Kra יש עדויות, אין תחקיר: "נז"א" נכשל עיתונאית, אבל אסור לרדוף את יוצריו
- Il Foglio · Michele Silenzi Non serve dimostrare i fatti, basta una realtà ricostruita. Oltre Naza
- Jüdische Allgemeine · Philipp Peyman Engel Ich habe »Naza« gesehen, und es ist ein übles Stück Propaganda
- Tribune Juive · Tribune Juive (unsigned) NAZA : Le cinéma au service de la propagande
- X · Embassy of Israel in France Le film « Naza » présente une réalité déformée, trompeuse et malhonnête.
- 21 News · Harrison du Bus Documentaire NAZA : Tsahal dénonce une « réalité déformée, trompeuse et malhonnête »
- X · Andrew Fox NAZA proves the IDF did collateral damage estimates
- X · Salo Aizenberg Collateral damage skewed to fighting-age men
- The Times of Israel Blogs · Dinah Bucholz The "NAZA" Saga
- Alliance · Lou Helwaser and 28 signatories (incl. Richard Berry, Michel Boujenah, Élie Chouraqui, Éric Naulleau, Rachel Khan, Avi Pazner, Nathalie Cohen-Beizermann) Tribune. Une rescapée de la Shoah et vingt-huit personnalités contre le film NAZA
- X · Salo Aizenberg Was Israel Justified in Bombing Hamas Combatants in Their Homes?
- The Jewish Chronicle · John Nathan NAZA review: ‘This is what happens when artists and activists do the work of objective journalists’ ★★
- X · Salo Aizenberg NAZA: A Propaganda Film Masquerading as an Investigation of the Gaza War
- Aurora · Leonardo Rubinsky Graves acusaciones sin pruebas: película NAZA
- Report24 · Florian Machl Film NAZA: Hasspropaganda gegen Israel auf Basis anonymer, nicht überprüfbarer Aussagen
- The Wall Street Journal · Kyle Smith 'NAZA' Has Nada on Israel