Naza: Prava priča: komandanti IDF-a pred kamerom

Funkcije, snimci i dokumenti

Naza: Prava priča je izraelski dokumentarni film iz 2026. godine koji traje 41 minut i govori o ratu u Gazi kroz svedočenja oficira predstavljenih kao učesnici tog rata. U izveštajima o zvaničnom plejeru navodi se da film traje 49 minuta i ima engleske titlove; plejer sada nudi titlove na 46 jezika. To je film koji možete gledati na ovom sajtu, a nastao je iz jednog razloga: da pred kameru dovede ljude koji su donosili odluke.

Postoje dva filma sa ovim imenom, a upravo je razlika među njima srž ove rasprave. NAZA, dokumentarni film iz 2026. godine čiji su autori Yuval Abraham i Rachel Szor, premijerno je prikazan na Venecijanskom filmskom festivalu 10. septembra i osvojio je Specijalnu nagradu žirija. Zasnovan je na anonimnim intervjuima sa 24 izraelska obaveštajna oficira i vojnika, snimljenim noću na krovovima u Tel Avivu. Izraelske odbrambene snage negirale su optužbe iznete u filmu, dovele u pitanje verodostojnost njegovih izvora i saopštile da odluke o napadima donose ljudi.

Na kome je onda teret dokazivanja? Na onome ko iznosi optužbu. Za optužbu protiv vojske potrebno je više od svedočenja: imena, datumi i dokumentacija o napadima koja se može proveriti. Naš film odgovara svedočenjima komandanata koji sede leđima okrenuti kameri i predstavljeni su po funkciji, kao i fotografijama, snimcima i dokumentima za koje autori kažu da su odobreni za objavljivanje. Nijedan od ova dva filma nije sudski spis. Ali naš film uz svedočenja prikazuje materijal koji možete proveriti i pred kameru dovodi ljude koji kažu da su rukovodili izborom ciljeva i kopnenim operacijama, kako bi objasnili ograničenja pod kojima su delovali.

Ko govori

Pred kamerom su visoki komandanti IDF-a, obaveštajni oficiri i vojnici, među njima i oficiri koji kažu da su služili u lancu komandovanja koji odobrava vazdušne napade i operacije u Gazi. Izveštaji o filmu opisuju intervjue sa tim komandantima na krovovima, uz snimke borbi, materijal sa kog je skinuta oznaka tajnosti i zaplenjene obaveštajne podatke. Prema medijskim izveštajima, ovaj projekat koristi ambijent na krovu sličan noćnim snimcima iz filma prikazanog u Veneciji. Razlika je u onome što prati svedočenja. Ovde ljudi koji kažu da su odobravali otvaranje vatre govore dok se uz njih na ekranu prikazuju snimci i dokumenti.

Šta film prikazuje

Sagovornici kažu da su Hamasovi teroristi skidali uniforme i borbene prsluke i kretali se između zgrada obučeni kao civili; prema jednom svedočenju, terorista je bio prerušen u taoca. Razmislite šta to znači za vojnika koji ima svega nekoliko sekundi da odluči. Kažu da je zbog toga bilo teško razaznati ko je naoružan i da je to oblikovalo stroga pravila upotrebe sile u IDF-u. Opisuju oružje pronađeno u kućama, u dvorištu vrtića, džamijama, školama i bolnici, kao i taoce držane u domovima civila. Kažu da je Hamas preuzimao kontrolu nad konvojima humanitarne pomoći i zadržavao deo pomoći za sebe. U filmu se navodi da su prikazane fotografije, snimci i dokumenti odobreni za objavljivanje. Njegova teza, kako je opisuju izveštaji objavljeni u vreme izlaska filma, jeste da se svaka tvrdnja o civilnim žrtvama mora sagledati u svetlu tri činjenice sa bojišta: Hamasovog korišćenja civilnih područja, operativnih ograničenja zbog prisustva talaca i bezbednosnih rizika pri dopremanju humanitarne pomoći.

Dokazi izvan filma

Ne morate verovati filmu na reč. Uporedite ono što iznosi sa izvorima koji ne zavise od njega. Običajno međunarodno humanitarno pravo, kako je potvrđeno u Dopunskom protokolu I uz Ženevske konvencije, zabranjuje korišćenje prisustva civila za zaštitu vojnih ciljeva od napada. Priručnik o ratnom pravu Ministarstva odbrane SAD, prema navodima iz kasnije pravne analize, utvrđuje da strana koja koristi živi štit preuzima odgovornost za povrede nanete tim civilima.

Hamasov metod u ovom ratu, dokumentovan i izvan filma, jeste smeštanje terorista, komandne infrastrukture i oružja u civilna područja, uključujući bolnice, i otvaranje vatre iz civilnih zgrada. Hamas to negira. Dokazi govore suprotno. Isti obrazac vidi se i u prethodnim sukobima: memorandum organizacije Foundation for Defense of Democracies iz 2021. godine beleži Hamasove raketne položaje i tunele pored škola, bolnice i vrtića. U sadašnjem ratu FDD je izvestio da je IDF pronašao veliko skladište oružja blizu škole i bolnice u severnoj Gazi, a kasnije i tunel blizu škole i raketni lanser blizu vrtića. Jewish Virtual Library beleži da je broj ljudi odvedenih u Gazu 7. oktobra 2023. korigovan na 251. U izveštaju FDD-a o spasavanju talaca u Nuseiratu u junu 2024. navedeno je da su tri taoca držana u porodičnoj kući u Nuseiratu, što je IDF opisao kao još jedan dokaz namernog korišćenja domova civila za držanje zarobljenih. The Washington Institute je zasebno opisao kako Hamasovi teroristi tokom rata odbacuju uniforme i kreću se u civilnoj odeći, primoravajući vojnike da pod vatrom procenjuju ko je naoružan.

Dakle, prikaz talaca držanih u kućama i Hamasovog postupanja sa pomoći u filmu nije nova izmišljotina. To je pogled iz ugla komandanata na metod koji Hamas koristi godinama: sakriti se među civile, pa svaki napad predstaviti kao dokaz izraelskih zločina.

Nema moralne jednakosti između demokratske vojske koja objavljuje svoja pravila izbora ciljeva i terorističke organizacije koja otima civile i skladišti oružje ispod bolnica. Međunarodno pravo ne zabranjuje napad na vojni cilj koji je Hamas smestio u civilnu zgradu. Ono zabranjuje Hamasu da ga tamo smesti. Stradanje civila u Gazi je stvarno. Podaci Ministarstva zdravlja pod kontrolom Hamasa i izraelske procene broja ubijenih terorista i dalje su predmet sporenja, a film ne tvrdi da razrešava ta sporenja. On pokazuje ko je izbrisao granicu između teroriste i civila, i zašto.

Naslov, ambasade i kritike

Isti naziv nije slučajan. U medijskim izveštajima povodom izlaska, film Prava priča opisan je kao kopija, a navedeno je i da su ga izraelske ambasade u Sjedinjenim Državama i Ujedinjenom Kraljevstvu promovisale uz poruku da „ispravlja netačan prikaz događaja“. CNN je u pregledu festivalskih dokumentarnih filmova naveo da je Jonathan Glazer bio izvršni producent filma prikazanog u Veneciji. Da li je sličan naslov pošten odgovor ili jeftin trik? Procenite sami. Ali nije pošteno neproverena svedočenja iz jednog filma smatrati konačnom reči o ratu, a oficire, snimke i dokumente iz drugog odbaciti pre nego što ih pogledate. Oba filma biraju svoje sagovornike. Naš traži od ljudi koji kažu da su odobravali otvaranje vatre da vam, korak po korak, objasne lanac odobravanja.

Šta ovaj sajt ne objavljuje

Brojevi jedinica, tačne lokacije, operativne metode i imena talaca koja već nisu javno poznata ne objavljuju se na ovom sajtu.

Pogledajte, pa prosudite

Optužba nije dokaz dok neko ne može da je proveri. Pogledajte kako oficiri iznose svoje argumente, proverite snimke i dokumente, pa prosudite. Film je javno i besplatno dostupan, sa engleskim titlovima i titlovima na 46 jezika. Pogledajte ga u zvaničnom plejeru i pošaljite ga jednoj osobi u inostranstvu koja je čula samo drugu verziju. Drugi tekstovi na ovom sajtu objašnjavaju borbe, držanje talaca u kućama i odnos Hamasa prema humanitarnoj pomoći.