Joey Low

Dvoje izbeglica i obećanje

Roditelji Joeyja Lowa bili su izbeglice. Njegova majka Hannah rođena je u Berlinu i stigla je u Njujork sa četrnaest godina, nakon što je njena porodica prošla kroz Belgiju, Francusku i Kubu. Njegov otac Eddy rođen je u Beču i došao je sa porodicom u Ameriku 1939, sa trinaest godina. Venčali su se 1949. i vaspitavali decu u duhu zahvalnosti prema zemlji koja ih je primila.

Svako dete slali su u Ramaz, jevrejsku dnevnu školu na Menhetnu, kako bi upoznalo svoje nasleđe. Low je tu pohađao nastavu od vrtića do dvanaestog razreda, a zatim se upisao na Univerzitet u Njujorku (NYU), kao ranije i njegova majka. Kaže da je ono čemu su ga roditelji naučili bilo jednostavno: poštovanje prema doseljenicima i izbeglicama, ponos zbog jevrejskog porekla i duboka povezanost sa Izraelom. „Te vrednosti uticale su na ceo moj život.“

Izrael, 1973.

Tokom treće godine studija, od 1971. do 1972, Low je studirao na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Kada je u oktobru 1973. izbio Jomkipurski rat, vratio se u Izrael kao dobrovoljac. Rekao je da je to iskustvo učvrstilo njegovu vezu sa Izraelom za ceo život.

2002: slanje ljudi, a ne portparola

U proleće 2002. samoubilački bombaški napadi pogađali su središta izraelskih gradova. Posle masakra za Pesah u hotelu Park u Netanji 27. marta, Izrael je pokrenuo operaciju „Odbrambeni štit“, koju je veliki deo sveta osudio. Lowa nije uznemiravao samo teror već i način na koji je Izrael prikazivan: smatrao je da mediji ne objašnjavaju zašto Izrael mora da zaštiti svoje građane, a američki turisti su prestali da dolaze.

Ako Amerikanci ne dolaze u Izrael, razmišljao je, mladi Izraelci mogu da odu u Ameriku. U aprilu 2002. doveo je troje mladih Izraelaca na američke univerzitete, a zatim dvojicu mladića koji su upravo učestvovali u borbama u Dženinu. Za nekoliko meseci razgovarao je sa stotinama kandidata i poslao njih 48, koji su tek završili vojnu službu i tečno govorili engleski, u grupama od po troje na dvonedeljne turneje po fakultetima, crkvama, sinagogama i srednjim školama. Spavali su u studentskim domovima i živeli sa studentima. „Nisam želeo da ti mladi Izraelci samo drže predavanja američkim studentima“, napisao je. „Želeo sam da ih upoznaju, žive sa njima, slušaju ih i povežu se sa njima.“

Tako je nastala organizacija Israel at Heart. Tokom dve decenije više od hiljadu mladih Izraelaca putovalo je sa njom širom Amerike, a zatim Evrope i Južne Amerike, za koje je Low tražio Izraelce koji govore lokalni jezik. Od početka je u svaku tročlanu grupu uključivao po jednog Izraelca etiopskog porekla, koji je mogao da iz ličnog iskustva govori o diskriminaciji i odgovori na tvrdnju da je Izrael država aparthejda. Novinska reportaža o njegovom radu nazvala je učesnike delegacija „najboljim ambasadorima Izraela“.

Stipendija i nova generacija

Low je 2006. otišao kod profesora Urijela Rajhmana, osnivača IDC Herzliya, današnjeg Univerziteta Rajhman, i ponudio stipendije za izraelske studente etiopskog porekla. Sam je postavio kriterijume: odlično znanje engleskog, služba u elitnim vojnim jedinicama i, pre svega, liderske sposobnosti. Program Israel at Heart sada je u svojoj dvadesetoj godini. Više od 250 studenata je diplomiralo, više od 45 trenutno studira, a svake godine pridruži se oko 15 novih. Danas ga vodi Ester David, koja je i sama završila program i 2002. putovala u Sjedinjene Države sa organizacijom Israel at Heart.

Te godine IDC Herzliya dodelio je Lowu zvanje počasnog člana „u znak priznanja za njegov izuzetan doprinos izraelskoj javnoj diplomatiji, budućnosti Države Izrael i jevrejskog naroda“. Bio je i član upravnog odbora Američkih prijatelja IDC Herzliya i Međunarodnog upravnog odbora organizacije Hillel.

Screams Before Silence

Posle 7. oktobra Low je bio izvršni producent filma Screams Before Silence, dokumentarca iz 2024. sa Šeril Sandberg o seksualnom nasilju koje su teroristi Hamasa počinili tokom masakra. Govoreći na Konferenciji u Hercliji u junu 2024, rekao je da je film nezavisan: „Film je bio nezavisan projekat; nismo uzeli nikakav novac od vlade.“ Razlog zbog kog ga je podržao bio je isti onaj zbog kog je pokrenuo Israel at Heart: „Volim Izrael, voleo sam Izrael celog života.“

Zašto podržava film Naza: Prava priča

Low podržava film Naza: Prava priča kao zagovornik i savetnik. Film počiva na ideji kojom se on vodi od 2002: da najubedljivije argumente u prilog Izraelu iznose Izraelci koji su bili tamo, govoreći svojim rečima o onome što su videli. Jedna od mladih Izraelki čiji je rad u Vašingtonu svojevremeno finansirao, Marina Naomi Smolyanov, sada je deo filmskog tima.