7. oktobar: šta je Hamas snimio, a šta su istražitelji dokumentovali

Jutro 7. oktobra

Subota, 7. oktobar 2023, bila je dan jevrejskog Šabata i praznik Simhat Tora. Tog jutra Hamas i savezničke terorističke grupe pokrenuli su koordinisani napad iz Pojasa Gaze na jug Izraela. Britanska parlamentarna komisija, sastavljena od predstavnika svih stranaka, kasnije je opisala početni raketni udar sa gotovo 5,000 projektila, probijanje granične ograde na 119 mesta i prodore kopnom, paraglajderima i čamcima. Liga protiv klevete u svom prikazu tog dana navodi da su napadači ubili više od 1,200 ljudi, uglavnom civila, i uzeli 251 taoca. Parlamentarna komisija navela je 1,182 poginulih i više od 4,000 ranjenih, a zabeležila je i da je u Gazu odvedena 251 osoba: 210 živih i 41 već mrtva.

Podaci o broju žrtava međusobno su bliski i jasno pokazuju jedno: meta su bili civili. Parlamentarna komisija među poginulima je izbrojala 863 civila, odnosno 73 odsto ukupnog broja, i utvrdila da su žene i deca činili 27 odsto ubijenih. U kasnijem pregledu izraelskih podataka o žrtvama naveden je broj od 1,195 poginulih 7. oktobra, uključujući 778 civila, 282 vojnika, 57 policajaca i 38 pripadnika lokalnog obezbeđenja. Među poginulima su bile dve bebe, 12 dece mlađe od deset godina i 36 osoba uzrasta od 10 do 19 godina. Većina poginulih bili su izraelski Jevreji. Teroristi su ubijali, ranjavali i otimali i arapske državljane Izraela, među njima beduine, kao i strane radnike. Među ubijenima i taocima bili su državljani 44 zemlje; najveću grupu stranih žrtava činili su poljoprivredni radnici sa Tajlanda. Američki jevrejski komitet zabeležio je najmanje 21 ubijenu osobu sa Tajlanda i čak 54 uzete za taoce, a potvrdio je i da su među poginulima i nestalima bili Filipinci i Šrilančani zaposleni kao negovatelji u domaćinstvima.

Brojevi su korigovani kako je identifikacija napredovala, što oni koji poriču zločine rado ističu. Pogledajte, međutim, u kom smeru su se menjali. Rane izraelske procene premašivale su 1,400. U novembru 2023. portparol Ministarstva spoljnih poslova Lior Haiat rekao je agenciji Agence France-Presse da je ažurirani broj oko 1,200, „zbog toga što je bilo mnogo neidentifikovanih tela, za koja sada mislimo da pripadaju teroristima… a ne izraelskim žrtvama“. Naglasio je da je reč o proceni, a ne o konačnom broju. Do smanjenja je došlo zahvaljujući forenzičkom radu kojim su izraelske žrtve razdvojene od terorista poginulih u borbama, a fragmenti posmrtnih ostataka povezani sa imenima. Sporne brojeve treba navoditi kao sporne. Ali vlade, novinske agencije i parlamentarni i civilni istražitelji koji su pregledali mesta zločina ne dovode ozbiljno u pitanje razmere stradanja.

Kibuci, festival i putevi

Najveći broj civila na jednom mestu stradao je na trans festivalu na otvorenom u blizini kibuca Re’im, poznatom kao Nova ili Supernova. Parlamentarna komisija izvestila je da je tamo ubijeno više od 370 ljudi, uglavnom mladih posetilaca, i nazvala ga najsmrtonosnijim napadom na koncert u istoriji. Kasniji podaci izraelske vojske, sažeti u izveštajima o identifikovanim teroristima Hamasa koji su otimali ljude, navode 364 poginulih na festivalu i 44 osobe uzete za taoce. Između polovine i 60 odsto ubijenih nije stradalo na samom prostoru festivala. Oni koji su ostali ubijani su vatrenim oružjem u skrovištima ispod bine, iza šanka, u mobilnim toaletima i kontejnerima za otpad. Oni koji su bežali upadali su u zasede u svojim automobilima, pod rafalnu vatru i udare raketnih bacača, ili su ubijani ručnim bombama bacanim u skloništa pored puta 232, glavne saobraćajnice područja uz granicu sa Gazom. Teroristi Hamasa zauzeli su raskrsnice na tom putu i pretvorili više od 30 lokacija u zone ubijanja.

U kibucima su išli od kuće do kuće. Parlamentarna komisija zabeležila je napade na 32 civilne zajednice: u tim naseljima za svega nekoliko sati ubijeno je 416 ljudi, a iz njih su oteta 183 od ukupno 251 taoca. Najviše civilnih žrtava bilo je u kibucima Be’eri i Kfar Aza, 99 i 62. Najviše otmica bilo je u kibucu Nir Oz: 75 osoba uzeto je za taoce, a odneto je i sedam tela. U kibucu Be’eri neke kuće su zapaljene kako bi stanari bili isterani napolje i ubijeni vatrenim oružjem. Jedan izraelski pregled događaja tog dana beleži da je posle oslobađanja kibuca pronađeno više od 130 tela, što je broj koji možda uključuje i vojnike, i da su snage bezbednosti ubile 103 terorista. Istraga Izraelskih odbrambenih snaga (IDF), sažeta u istom pregledu, utvrdila je da je u Kfar Azu u prvom talasu upalo oko 100 terorista, a da se posle drugog talasa mali lokalni tim obezbeđenja suočio sa daleko brojnijim napadačima; ubijena su 64 stanovnika zajednice od oko 900 ljudi, a 19 je uzeto za taoce. Hamas i Palestinski islamski džihad nisu bili jedini naoružani učesnici. I parlamentarna komisija i istrage izraelske vojske beleže prisustvo drugih frakcija iz Gaze, a ponegde i civila iz Gaze koji su se pridružili nakon probijanja ograde. Istraga izraelske vojske kasnije je utvrdila da su tog jutra na putevima ubijena petorica radnika iz Gaze sa dozvolama, kao i njihov izraelski vozač.

Sami su to snimali

Napadači su sami snimili veliki deo ovih događaja. Parlamentarna komisija utvrdila je da su teroristi koristili GoPro kamere, mobilne telefone, pa čak i telefone svojih žrtava kako bi uživo prenosili ubistva, otmice i skrnavljenje tela, a snimke su postavljali na Telegram i druge platforme. Izraelske nadzorne kamere i kamere u vozilima beležile su iste sate sa druge strane stakla. Uz toliko snimaka iz perspektive samih počinilaca, istražitelji nisu morali da se oslone na bilo koje pojedinačno svedočenje. Veliki deo zločina emitovali su sami počinioci.

Seksualno nasilje: najviše osporavano, najpažljivije proveravano

Seksualno nasilje je deo dokumentovanih zločina koji se najžešće poriče. To je ujedno i deo kome su istražitelji pristupili sa najviše opreza. Parlamentarna komisija opisala je obrazac koji se ponavljao na više lokacija, naročito na festivalu Nova: pronalažena su tela, uglavnom žena, potpuno ili delimično naga od struka naniže, vezanih ruku i pogođena sa više hitaca, često u glavu. Zabeležila je izveštaje o grupnom silovanju, seksualnom sakaćenju i napadima i na žive i na mrtve žrtve. U februaru 2024. Udruženje kriznih centara za žrtve silovanja u Izraelu, oslanjajući se na zvanične izvore, medije, svedočenja pripadnika službi koje su prve stigle na mesta napada i dodatni materijal dostavljen centrima, izvestilo je da su silovane žene, devojčice i muškarci, ponekad uz pretnju oružjem. Zabeleženi su napadi na ranjene žene, grupna silovanja i silovanja pred partnerima, članovima porodice ili prijateljima. U studiji se navodi da su napade „obeležili učešće više napadača, napadi pred članovima porodice, pogubljenja i posebne sadističke prakse“, uključujući sakaćenje genitalija. U julu 2025. projekat Dinah Project, pri Univerzitetu Bar-Ilan, na osnovu svedočenja preživelih, očevidaca i spasilaca zaključio je da je seksualno nasilje bilo rasprostranjeno i sistematsko na festivalu Nova, u vojnoj bazi Nahal Oz i u kibucima Nir Oz, Kfar Aza i Re’im. Ponavljali su se isti obrasci: žrtve pronalažene delimično ili potpuno nage, vezanih ruku, grupna silovanja koja su se završavala pogubljenjem i nasilje nad genitalijama.

Kako su prikupljani dokazi

U prvim satima vladalo je vanredno stanje sa masovnim stradanjem, a ne uslovi za školski uviđaj. Tela su izvlačena pod vatrom. Kuće su još gorele. Identifikacija je prerasla u dugotrajnu forenzičku operaciju. Posmrtni ostaci odvoženi su u prihvatne objekte i izraelski Nacionalni centar za sudsku medicinu, laboratoriju koja obično obrađuje oko 2,000 slučajeva godišnje i čiji su kapaciteti bili premašeni. Direktor centra, dr Chen Kugel, opisao je ugljenisanu masu u kojoj su na CT snimku uočene dve kičme i dva grudna koša, po svemu sudeći odrasla osoba i dete spojeni u poslednjem zagrljaju. Pozvani su arheolozi iz Izraelske uprave za starine kako bi pronašli i prikupili izgorele kosti koje bi drugima možda promakle. Osoblje centra reklo je da su neka tela toliko unakažena, spaljena i rasparčana da možda nikada neće moći da budu identifikovana. Mesecima kasnije izraelski zvaničnici i dalje su dolazili do novih nalaza: posmrtni ostaci pripadnika obezbeđenja festivala Nova, Elyakima Libmana, pronađeni su unutar Izraela nakon što su greškom sahranjeni zajedno sa još dve žrtve festivala. Visoka temperatura, rasparčavanje i mešanje posmrtnih ostataka uništavaju dokaze potrebne sudu. Zato su neke identifikacije trajale mesecima i zato su neke rane javne tvrdnje o određenim povredama kasnije povučene.

Izraelska nacionalna policija, IDF, Šin bet i civilne forenzičke službe prikupili su materijal za krivičnu istragu. Kamere samih napadača bile su jedan od glavnih izvora. Analitičari koji rade sa javno dostupnim izvorima kasnije su pomoću tih snimaka i alata za prepoznavanje lica utvrdili identitet pojedinačnih počinilaca. Udruženje kriznih centara za žrtve silovanja zasebno je razgovaralo sa pripadnicima službi koje su prve stigle na mesta napada. Dinah Project je iz pravnog ugla upoređivao i proveravao svedočenja iz javno dostupnih izvora, medijske izveštaje, izlaganja na konferencijama i studije. Britanska parlamentarna komisija sastavljena od predstavnika različitih stranaka izradila je izveštaj od 315 stranica na osnovu ličnih svedočenja preživelih, porodica žrtava i talaca, kao i predstavnika izraelskih bezbednosnih službi, zdravstva, akademske zajednice i civilnog društva. Građanska komisija za zločine nad ženama i decom počinjene 7. oktobra objavila je 2026. rezultate dvogodišnje istrage pod naslovom „Više nismo ućutkani“, zasnovane na svedočenjima, zvaničnoj dokumentaciji i više od 10,000 fotografija i video-segmenata. Utvrđeno je trinaest obrazaca seksualnog i rodno zasnovanog nasilja koji su se ponavljali.

Ova istraživanja nisu istovetna i svako otvoreno navodi svoja ograničenja. Požari i brzina izvlačenja ograničili su količinu i kvalitet forenzičkog materijala. Fotografije nisu uvek bile dobro razvrstane. Neka tumačenja nestručnih lica bila su nepouzdana. I Udruženje kriznih centara za žrtve silovanja i Dinah Project ukazali su na to da su mnoge žrtve ubijene posle napada ili su bile suviše traumatizovane da govore, pa stvarne razmere možda nikada neće biti potpuno poznate. Ta ograničenja postoje. Ona ne poništavaju suštinu onoga što su zabeležile kamere, patolozi i preživeli svedoci.

Šta su istražitelji utvrdili, a šta nisu

Ništa ne moramo da preuveličavamo. Dokazi su dovoljno snažni i kada se uzmu u obzir sve ispravke. Broj poginulih smanjen je kada je utvrđeno da neka neidentifikovana tela pripadaju teroristima. Pojedini posmrtni ostaci sahranjeni su sa pogrešnim osobama i morali su ponovo da budu ispitani. Forenzički timovi nisu uvek mogli da na osnovu izgorelog tkiva tačno utvrde koje su povrede nanete pre smrti. Tokom kratke operacije izvlačenja nije bilo moguće evidentirati svako mesto zločina. Ono što je kasnijim istragama ipak utvrđeno više je nego dovoljno da sruši tvrdnju da se ništa od ovoga nije dogodilo.

Kada je reč o seksualnom nasilju, nalazi se podudaraju i konkretni su. Parlamentarna komisija utvrdila je obrazac pronalaženja vezanih, delimično nagih tela sa prostrelnim ranama, naročito na festivalu Nova. Krizni centri za žrtve silovanja utvrdili su slučajeve grupnog silovanja na festivalu, u pograničnim naseljima, na zauzetim vojnim položajima i u zatočeništvu. Dinah Project imenovao je šest lokacija i ponavljanje istih radnji na više mesta ocenio kao dokaz planiranja, a ne slučajnosti. U maju 2024. IDF je objavio snimke saslušanja na kojima su dvojica terorista Hamasa, otac Jamal Hussein Ahmad Radi i njegov sin Abdallah, opisali kako su silovali ženu u kibucu Nir Oz; Abdallah je rekao da ju je njegov otac zatim ubio. IDF je objavio i zaplenjene spiskove izraza na hebrejskom i arapskom koji su sadržali: „Skini pantalone“, „Skini odeću“, „Žene ovde“ i „Podigni ruke i raširi noge“. Zašto bi pri napadu na vojne ciljeve bili potrebni takvi izrazi? The New York Times je u decembru 2023, kako je kasnije sažeto u pregledima forenzičke dokumentacije, izvestio o vizuelnom materijalu koji su dostavile izraelske vlasti, uključujući snimke žene kojoj su ekseri bili zabijeni u butine i genitalije, kao i smrtonosnih povreda prepona kod vojnika i civila. Hamas poriče da su njegovi teroristi počinili seksualne zločine. Dvojica zarobljenih terorista Hamasa opisala su silovanje na snimcima saslušanja koje je objavio IDF.

Oni koji poriču i ono što ne mogu da objasne

Poricanje ima više oblika: masakr je izmišljen ili drastično preuveličan; izraelske snage odgovorne su za smrt civila; seksualno nasilje je propagandna priča. Liga protiv klevete popisala je tvrdnje da su fotografije posledica napada nameštene ili softverski generisane, da Hamas nije ubio nijednog civila i da izveštaji o silovanjima nisu potvrđeni. Hamas poriče optužbe za seksualno nasilje, dok su kamere njegovih terorista zabeležile ubistva i otmice. Musa Abu Marzouq, član Hamasovog političkog biroa, tvrdio je da je većina izraelskih civila ubijenih tog dana stradala od izraelskih tenkovskih granata i avionskih bombi, a ne od pušaka Hamasa. A zatim poslušajte Ghazija Hamada, još jednog zvaničnika Hamasa, na libanskoj televiziji 24. oktobra 2023: „Potop Al Aksa samo je prvi u nizu, a biće i drugi, treći, četvrti“ i „sve što radimo je opravdano“. To je izjava o nameri, a ne forenzički dokaz. Teško ju je pomiriti sa tvrdnjom da je napad bio ograničena vojna akcija koja je pošla naopako.

Odgovor na poricanje nije vikanje. Odgovor je podudaranje izvora koji ne rade po istom nalogu: snimci samih napadača; istrage izraelske policije i vojske; forenzički rad Nacionalnog centra za sudsku medicinu; britanska parlamentarna komisija koja je zabeležila pogubljenja, sakaćenja i seksualno nasilje; studija kriznih centara za žrtve silovanja zasnovana na svedočenjima pripadnika službi koje su prve stigle na mesta napada; i pravna analiza projekta Dinah Project koja je na više lokacija utvrdila isti obrazac i nazvala ga sistematskim. Ništa od ovoga ne zahteva mržnju prema Arapima iz Gaze kao narodu. Zahteva da se civilno stanovništvo razlikuje od terorističkih grupa koje su planirale i snimale ubijanje porodica, posetilaca festivala i stranih radnika, kao i od onih koji su nastavili da drže taoce.

Među onima koji su pokušali da to zaustave nisu bili samo vojnici. Youssef Ziadna, vozač, Arapin i beduin, dovezao je grupu ljudi na festival. Posle poziva za pomoć u 6 sati ujutru, vratio se pod vatrom, ukrcao tridesetak ljudi u svoj autobus i stigao do obližnjeg kibuca. Kasnije je saznao da mu je rođak ubijen i da su četiri člana njegove porodice nestala. „Rekao sam: nema šanse, baciću se smrti u susret ako to znači da mogu da spasem živote“, objasnio je kasnije.

Dokazi ostaju

Teroristi su sami snimili svoje zločine. Potvrdili su ih patolozi, britanska parlamentarna komisija i istražitelji kriznih centara za žrtve silovanja. Ko i dalje tvrdi da se to nije dogodilo, ne traži dokaze. Odbija da ih pogleda. Pogledajte svedočenja samih oficira o ratu koji je usledio u filmu Naza: Prava priča, a pročitajte i jutro kada je granična ograda probijena 7. oktobra i šta se dogodilo 7. oktobra 2023?.