Ko je 7. oktobra prošao kroz ogradu za Hamasom

Ograda je namerno probijena

Masakr 7. oktobra 2023. nije bio spontani juriš preko granice. Bio je isplaniran. Počeo je rano ujutru, na šabat koji se poklopio s praznikom Simhat Tora, raketnom paljbom i napadom Hamasa i savezničkih terorističkih grupa. Eksplozivom, vozilima, motociklima, paraglajderima, a ponegde i čamcima, probili su barijeru oko Gaze i stigli do civilnih naselja, muzičkog festivala i vojnih položaja. Istraga Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) o napadu na kibuc Beeri utvrdila je da su se prvi teroristi iz Gaze pokrenuli prema tom naselju između 6:30 i 6:45 ujutru. Do kraja dana granica je bila probijena na 119 mesta. Zbirni pregledi izraelske i britanske parlamentarne dokumentacije navode da je tog dana najmanje 1,200 ljudi ubijeno, više od 4,000 ranjeno, a 251 osoba odvedena u Gazu.

Zatim dolazi pitanje koje većina javnih rasprava zamagljuje: ko je prošao kroz te otvore nakon prvih terorističkih jedinica? Izraelska dokumentacija od 8. oktobra 2023. opisuje teroriste koji su nadirali kroz otvore napravljene eksplozijama i buldožerima i nastavili da ulaze tokom jutra; upadali su u sela, ubijali stanovnike, palili zgrade i, u više slučajeva, krali sve što su mogli da ponesu. Fotografije i video-snimci iz tog jutra prikazuju ljude na izraelskoj strani ograde nakon što su teroristi već ušli. Same slike ne otkrivaju ko je bio obučeni terorista, a ko nije. Ali pokazuju da je proboj iskoristilo mnogo više ljudi nego što ih ima u maloj specijalnoj jedinici.

Kasniji izraelski zbirni pregled opisuje tri talasa koja su se nadovezivala, a ne jedan upad: oko 1,200 terorista iz Hamasovih specijalnih jedinica u prvih pola sata; zatim, otprilike između 7 i 9 ujutru, još oko 2,000 terorista, među kojima su bili pripadnici drugih grupa; pa potom civilnu rulju koju je, prema tom prikazu, podstakao Hamasov vojni komandant. To opisuje ko je došao. Nije popis svake osobe koja je prošla kroz otvor u ogradi.

Kako se došlo do brojki i šta one ne govore

Rani izraelski i strani izveštaji govorili su o približno 3,000 ljudi koji su se infiltrirali, ponekad opisanih kao teroristi i izvestan broj civila. Zatim je istraga IDF-a, prema sažetku Jevrejske virtuelne biblioteke, izbrojala oko 6,000 ljudi iz Gaze na teritoriji Izraela, gotovo dvostruko više od ranije javno iznete brojke. Ušli su kroz 119 proboja, a ne kroz manji broj otvora koji se prethodno navodio. Od tih 6,000, oko 3,800 identifikovano je kao pripadnici Nuhbe, Hamasove jurišne terorističke jedinice, zajedno s drugim pripadnicima Brigada Iz el Din el Kasam. Preostalih 2,200 opisano je kao Arapi iz Gaze, „uključujući i teroriste i pljačkaše“. Fox News je, pozivajući se na procenu IDF-a iz avgusta 2024, naveo istih 6,000 i „više od 3,800“ pripadnika Nuhbe, a celu grupu nazvao „teroristima“. Liga protiv klevete pisala je o približno 6,000 „Hamasovih i drugih terorista“. Pregled britanske međustranačke parlamentarne grupe, koji je takođe prenela Jevrejska virtuelna biblioteka, koristio je istu podelu: 3,800 terorista Nuhbe i brigada Kasam, uz podršku 2,200 osoba iz drugih terorističkih grupa, uključujući Palestinski islamski džihad, „i civila iz Gaze“.

Ta poslednja formulacija je ključna i lako ju je pogrešno protumačiti. Istraga, onako kako je predstavljena u tim sažecima, nije izdvojila broj nenaoružanih civila. Druge teroriste svrstala je zajedno s ljudima označenim kao pljačkaši ili s civilima iz Gaze koji su se pridružili napadu. U oktobru 2026. ministar odbrane Izrael Kac, predstavljajući podatke vojne obaveštajne službe, i dalje je govorio o približno 6,000 „terorista koji su izvršili invaziju na Izrael“, od kojih je do tada oko 4,000 ubijeno; ranije procene IDF-a govorile su o približno 5,600 napadača. Brojka od 6,000 predstavlja vojnu procenu reda veličine, koja se u medijima menjala, a ne poimenični popis. Ako je tako čitamo, tri zaključka ostaju čvrsta: prešlo je mnogo više ljudi nego što se procenjivalo prvog dana, većinu identifikovanih činili su pripadnici Hamasove elitne terorističke jedinice, a u velikom ostatku zajedno su brojani drugi teroristi i ljudi koji su došli da kradu.

Javno dostupni video-snimci koje su istraživači kasnije objavili, a o kojima je pisao Washington Free Beacon, vode istom zaključku na osnovu drugog materijala. Snimci iz kibuca Beeri prikazuju Hamasove teroriste kako uz pretnju oružjem odvode žene i decu i najmanje jednog muškarca u civilnoj odeći kako vezuje ruke jednoj Izraelki; istraživači su naveli da je ubijena posle tog snimanja. Snimci ne daju zaseban ukupan broj civilnih pljačkaša. Ali pokazuju da su u napadu učestvovali i ljudi koji nisu nosili Hamasove uniforme.

Šta pokazuju istrage o napadima na naselja

Istrage IDF-a o napadima na naselja, predstavljene preživelima i potom sažete na engleskom, precizne su kada govore o mestima, a manje precizne kada je reč o identitetu svakog pojedinca.

Kibuc Nir Oz, blizu granice, jedan je od najpotresnijih primera. CNN je, pozivajući se na Nerija Šotana iz Fonda za obnovu Pokreta kibuca, izvestio da je od 420 stanovnika njih 47 ubijeno, a 76 oteto, kao i da su 93 kuće uništene, dok je samo šest prošlo bez oštećenja. Stanovnik koji se krio u zaštićenoj sobi rekao je CNN-u da je do 7:50 ujutru shvatio da „nema vojske“. Jevrejska virtuelna biblioteka zabeležila je da je borba tamo trajala oko osam sati; stanovnica Lotus Lahav rekla je listu The New York Times da je u trenutku početka napada bilo prisutno oko 350 do 400 ljudi, a da ih je po završetku ostalo svega oko 200. U britanskom parlamentarnom pregledu navodi se da je u Nir Ozu bilo najviše otmica: 75 ljudi uzeto je za taoce, a odneto je i sedam tela. Navodi se i da su naselja uz granicu s Gazom napali Hamas, druge terorističke grupe i civili iz Gaze, koji su uništavali domove, činili zverstva, sistematski pljačkali i palili imovinu. Vojska je u povezanim istragama govorila o teroristima. Drugi sažeci istih događaja koristili su izraze „Palestinci“ ili „civili iz Gaze“, šire pojmove koji mogu obuhvatiti i ljude van bilo koje vojne jedinice. Ta razlika je važna i još je nije razjasnio nijedan poimenični spisak.

Drugde se ponavlja isti obrazac: organizovan prvi napad, a zatim sati tokom kojih je ograda ostajala otvorena. U bazu Nahal Oz, prema sažetku istrage IDF-a koji je pripremio BICOM, a uvrstila Jevrejska virtuelna biblioteka, neposredno posle 7 ujutru infiltriralo se oko 65 terorista Hamasove Nuhbe; drugi talas stigao je oko 9 ujutru, a otmice iz baze počele su oko 10 ujutru. Za Kfar Azu ista zbirka beleži oko 100 ljudi koji su se infiltrirali, „i Hamasovih terorista i drugih stanovnika Gaze“, pri čemu je većina žrtava među stanovnicima ubijena u tom prvom satu. Potom je usledio drugi talas, a procenjenih 250 do 300 terorista nesmetano je ubijalo i otimalo pre nego što su veće vojne snage stigle posle podneva. U Beeriju je istraga IDF-a utvrdila da se infiltriralo približno 340 terorista, među njima oko 100 pripadnika Nuhbe, koji su izvršili masakre, otmice, pljačke i druge zločine; ubijen je 101 civil, a iz kibuca je odvedeno 30 talaca. Civilni tim za brzo reagovanje satima je držao odbrambenu liniju, dok je vojska sve do popodneva teško uspevala da stekne jasnu sliku situacije. Na prelazu Erez istraga IDF-a utvrdila je da je najpre stigla elitna teroristička jedinica Nuhba, a zatim veći talas terorista Hamasa, Islamskog džihada i onih koji nisu pripadali nijednoj grupi; pošto je prvi talas jenjao, oko 10:30 ujutru stigao je drugi talas od približno 100 terorista, koji su satima pljačkali i palili objekte na prelazu. Nijedan od tih izveštaja, u dostupnim verzijama na engleskom, ne razdvaja pripadnike Nuhbe, drugih frakcija i civile za svaku pojedinačnu kuću. Svi pokazuju isto: kada je barijera probijena, a vojska zakasnila, izraelska sela satima su ostala nezaštićena.

Otmica je bila plan. Krađa ju je pratila.

Uzimanje talaca bilo je ratni cilj terorističkih grupa, a ne usputna posledica pljačke. Liga protiv klevete, zbirni pregled Jevrejske virtuelne biblioteke o taocima i britanski parlamentarni pregled navode da je 251 osoba odvedena u Gazu. Te brojke opisuju zločin. Ne govore koliko je otmičara pripadalo Hamasu, koliko drugim frakcijama, a koliko su činili muškarci bez pripadnosti bilo kojoj grupi koji su nekoga zgrabili zato što je ograda bila otvorena.

Prema izraelskim izveštajima i izjavama pojedinih lokalnih zvaničnika, u ubistvima i odvođenju zarobljenih učestvovali su i ljudi koji nisu bili deo prvog talasa terorista iz specijalnih jedinica. Jevrejska virtuelna biblioteka beleži da je Saleh el Aruri, komandant brigada Iz el Din el Kasam, kasnije poricao da je sam Hamas počinio zverstva i tvrdio da su, nakon što se Divizija Gaza „raspala“, „ljudi iz Pojasa ušli“ i da su ljudi ubijeni. Gadi Jarkoni, predsednik Regionalnog saveta Eškol, rekao je za Washington Free Beacon da je „drugi talas Arapa koji su ušli u zemlju bio podjednako svirep kao teroristi iz prvog talasa“ i da „nije samo Hamas došao da nas pokolje“. Pažljivo pročitajte Arurijeve reči. Njima priznaje da je i samo Hamasovo rukovodstvo uočilo naknadni priliv ljudi. One nisu verodostojno poricanje središnje uloge Hamasa: napad Nuhbe, mape, snimanje i odvođenje talaca u Gazu dokumentovani su istragama IDF-a, kamerama samih napadača i kasnije objavljenim snimcima iz Beerija. Pokušava da odgovornost za mrtve prebaci na rulju. Rulja ne briše lanac komandovanja. Prošla je kroz otvor koji je napravio Hamas.

Kada je reč o pljački, dokazi su čvršći nego za broj otmica koje su počinili civili, ali nedovoljni za bilo kakvu zaokruženu brojku. Domovi u pojasu uz granicu s Gazom bili su opustošeni. Banka Izraela saopštila je da se zloupotrebljavaju kreditne kartice i podaci o bankovnim računima oduzeti žrtvama. Istraga o Beeriju navela je pljačku među zločinima 340 napadača. Parlamentarni pregled zabeležio je sistematsku pljačku širom pograničnog pojasa. Izraelske istrage o Nir Ozu i drugim kibucima opisuju oštećene ili ispražnjene kuće u obimu koji daleko prevazilazi sve što bi maloj grupi napadača bilo potrebno za vojni zadatak. Ono što nije dokazano, i to otvoreno kažemo, jeste koliki se tačno deo ukradene imovine ili otetih talaca može pripisati isključivo civilima. Neki muškarci u civilnoj odeći bili su teroristi. Neki nenaoružani ljudi bili su lopovi. Neki su bili i jedno i drugo. Izvori ih još nisu razvrstali.

Dve lažne priče i ono što dokumentacija pokazuje

Hamas je isplanirao i predvodio masakr civila. Pridružile su mu se druge terorističke grupe iz Gaze. Kada je ograda otvorena, još ljudi iz Gaze prošlo je peške ili vozilima: muškarci koji su ubijali i otimali, kao i muškarci koji su krali, a prema nekim izveštajima i nenaoružani ljudi. Procene izraelske vojske o ukupnom broju onih koji su prešli porasle su sa oko 3,000 na oko 6,000; objavljene podele i dalje svrstavaju druge teroriste zajedno s pljačkašima, umesto da civile izdvoje. Istrage o napadima na naselja pokazuju da je područje satima bilo nebranjeno i da je svako ko bi stigao do proboja mogao da uđe u nečiju kuću.

To je dovoljno da se odbace dve lažne priče. Jedna tvrdi da je tamo bila samo šačica Hamasovih terorista iz specijalnih jedinica. Druga kaže da je cela „Gaza“, odnosno dva miliona ljudi, jurišala na Izrael. Nijedna ne opstaje pred dokumentovanim činjenicama. Teroristička vojska eksplozivom je probila granicu, a kroz taj otvor prošli su njeni teroristi i manja, nedovoljno precizno prebrojana masa ljudi koja je izraelske domove videla kao plen. Prva grupa navedena je u materijalima IDF-a. Druga je stvarna, vidi se na snimcima, a u zvaničnim brojkama i dalje se vodi zajedno s drugim teroristima umesto da bude zasebno prebrojana.

Zato, kada vam neko kaže da je 7. oktobar bio delo nekolicine terorista ili da je učestvovala cela Gaza, tražite da vam pokaže svoje brojke. Zatim mu pokažite ove.

Poslušajte u filmu oficire koji su se borili u ratu koji je usledio. Zatim pročitajte tekstove o jutru 7. oktobra, kada je ograda probijena i onome što su istražitelji dokumentovali o Hamasovim zverstvima 7. oktobra.