Judeja i Samarija na mapi: oblasti A, B i C objašnjene

Potražite kartu Judeje i Samarije i obično ćete naći mozaik u tri boje. Većina karata još uvek jevrejsku domovinu označava kao „Zapadna obala“, kao da je devetnaestogodišnja jordanska okupacija brdskih predela prepisala Bibliju. Sam mozaik potiče iz jednog dokumenta, potpisanog pre više od trideset godina kao privremeni aranžman. On i dalje odlučuje ko upravlja gradom, ko čuva njegove ulice i ko izdaje građevinsku dozvolu. Ne odlučuje kome zemlja pripada.

Tri oblasti, jedan privremeni sporazum

Izrael i Organizacija za oslobođenje Palestine (PLO) potpisali su Privremeni sporazum, poznat kao Oslo II, 28. septembra 1995. Član XI definiše oblasti tako što ih ucrtava. Oblasti A i B su „naseljena područja“ označena na priloženoj karti. Oblast C je sve ostalo: ostaci, putevi, otvoreno zemljište, izraelska naselja, vojni objekti. Oblast C u sporazumu „znači oblasti Zapadne obale van oblasti A i B.“ — “Israel-Palestinian Negotiations: Interim Agreement on the West Bank and the Gaza Strip (Oslo II)”, Jevrejska virtuelna biblioteka

Članovi kojima su oblasti uspostavljene ne navode nikakve procente. Svi udeli koji se navode potiču iz kasnijih izvora. Sporazum je sebe takođe nazivao privremenim. Pregovori o trajnom statusu trebalo je da počnu do 4. maja 1996. Ništa u sporazumu nije trebalo da zamrzne kartu kao konačnu granicu, a sam tekst tretirao je ceo aranžman kao privremenu samoupravu, a ne kao izraelsku predaju Judeje i Samarije.

Levica, koja se saveznički vezuje za iransku mrežu globalnog džihada i političkog islama, i dalje te boje prodaje kao sveto pismo iz 1967. godine. To je karta primirja. PLO ju je tretirao kao hudnu.

Ko upravlja, ko čuva red

Oblast A obuhvata glavne arapske gradove. Na kartama to su Dženin, Nablus, Tulkarm, Kalkilija, Ramala, Betlehem i Jerihon, zajedno sa većinom Hebrona. Samoupravna arapska uprava tamo ima civilne ovlasti i preuzela je unutrašnju bezbednost i javni red posle izraelskog povlačenja. To je član XIII, a ne dodela suvereniteta.

Oblast B obuhvata arapske gradove i sela. Samoupravna arapska uprava vodi civilne poslove, a njena policija održava javni red među Arapima. Izrael zadržava „preovlađujuću odgovornost za bezbednost radi zaštite Izraelaca i suprotstavljanja pretnji terorizma.“ — Oslo II, Jevrejska virtuelna biblioteka

Oblast C je pod izraelskom bezbednosnom i civilnom kontrolom. U prvoj fazi Izrael je prenosio samo civilne ovlasti „koje se ne odnose na teritoriju“. Dalji zemljišni prenosi trebalo je da se odvijaju postepeno. Svetska banka je kasnije napisala da oblast C čini oko 61 odsto teritorije i da je postepeni prenos „trebalo je da bude završen do 1997.“ — “Area C and the Future of the Palestinian Economy”, Svetska banka (2013)

Ono što Svetska banka nikada ne stavlja podebljano jeste zašto ostatak nije bio pomeren. Arafatova policija u oblasti A postala je lansirna rampa. Druga muslimansko-arapska pobuna razorila je bezbednosnu saradnju. Izrael nije bio dužan da preda još brdskog zemljišta terorističkoj infrastrukturi dok su autobusi još uvek dizani u vazduh. U novembru 1998, prema Wye sporazumu, Izrael je zaista počeo da prenosi oko 2 odsto teritorije koju je još uvek kontrolisao u zajedničku kontrolu. — “Israel Withdraws From More Territory”, Jevrejska virtuelna biblioteka

U sve tri oblasti član XII ostavlja Izraelu odgovornost za odbranu od spoljnih pretnji i za „ukupnu bezbednost Izraelaca i naselja“, sa „svim ovlašćenjima za preduzimanje koraka potrebnih za ispunjenje te odgovornosti.“ Za potrebe sporazuma, „naselja“ u regionu „znače, na Zapadnoj obali, naselja u oblasti C.“ — Oslo II, član XII, Jevrejska virtuelna biblioteka

Oblast A je takođe manje odvojena nego što karta sugeriše. Tokom operacije Odbrambeni štit 2002, za vreme terorističkih napada druge intifade, IDF je ušao u gotovo celu njenu teritoriju. Vašingtonski institut je 2016. zabeležio da je Izrael i dalje tamo nastavljao operacije: Arapi te operacije nazivaju „kršenjem“ Osla; Izrael zadržava slobodu delovanja u oblasti A, osim ako pregovarači ne dogovore drukčije. — “Limiting Incursions in Area A”, Vašingtonski institut

To nije ratni zločin protiv karikaturalne države. To je ono što se dešava kada dajete grad miliciji PLO i oni ga koriste za ubijanje Jevreja. Protiv-terorističke operacije u jevrejskoj domovini nisu prvobitni greh. Bezbednosne klauzule Osla, tretirane kao toalet-papir, jesu.

Koliko zemlje pokriva svaka oblast

Najčešće citirana podela, koju je Jevrejska virtuelna biblioteka zabeležila od decembra 2000, jeste 18 odsto za oblast A, 22 odsto za oblast B i 60 odsto za oblast C. — “Map of Palestinian Autonomy”, Jevrejska virtuelna biblioteka

Svetska banka je 2013. navela oko 61 odsto za oblast C. Vašingtonski institut je 2016. zaokružio na oko 20, 20 i 60. Razlike potiču iz datuma, kasnijih prenosa i zaokruživanja. Svaku brojku tretirajte kao približnu. CAMERA je demografsku stvarnost izrazila otvorenije: oko 98 odsto arapskog stanovništva živi na otprilike 40 odsto zemljišta, što ostavlja oko 60 odsto koje je slabo naseljeno ili pretežno jevrejsko. — “Wall Street Journal Reporters Award Palestinians Entire West Bank”, CAMERA

Korisni idioti žele da zurite u zelene mrlje i zaboravite da je oblast C najveći deo Judeje i Samarije, putevi, Jordanska dolina i izraelska naselja. To je karta. Jevrejski istorijski kontinuitet nije počeo 1995.

Ko gde živi

Izraelska naselja se nalaze u oblasti C jer ih sam sporazum tako definiše. Najveća 2025. godine, prema tabeli zajednica Jevrejske virtuelne biblioteke, bila su Modiin Ilit (92.339), Bejtar Ilit (74.760) i Maale Adumim (40.800). — “Population of Jewish Settlements in the West Bank by Community”, Jevrejska virtuelna biblioteka

Ista tabela godina Jevrejske virtuelne biblioteke beleži 541.085 Izraelaca u Judeji i Samariji 2026, bez Jerusalima. — “Total Population of Jewish Settlements By Year”, Jevrejska virtuelna biblioteka

To su izraelski državljani u Zemlji Izrael, a ne „kolonizatori“ na tuđem posedu. Rečnik levice je oružje. Nemojte ga pozajmljivati.

Arapsko stanovništvo oblasti C jedan je od najspornijih brojeva na ovoj karti. Kancelarije UN za humanitarna pitanja iznosile su brojke od oko 150.000 (2011) do 300.000 (2014). Telo koje je pod muslimansko-arapskim uticajem nema pravo da izmisli narod pa zatim zahteva kartu. Šaul Arijeli, bivši pukovnik IDF-a koji je pomagao da se povuku linije Osla, rekao je da skoro svi ti ljudi žive u gradovima koji se uglavnom nalaze u oblasti B, a da oko 75.000 živi u selima potpuno unutar oblasti C. — “Expert bashes UN’s ‘politicized’ West Bank numbers”, Times of Israel. Plan povezan sa Naftalijem Bennettom koristio je oko 48.000. Velik deo razlike zavisi od toga da li se grad koji je delom unutar oblasti C broji kao da cela tamo leži.

Ukupne brojke za ceo region su takođe sporne. Palestinski centralni biro za statistiku tvrdio je da na kraju 2025. u Judeji i Samariji ima 3,43 miliona stanovnika. — PCBS. To je njihova tvrdnja, a ne popis koji je Izrael potpisao. Civilna administracija je 2016. saopštila Knesetu da ne zna koliko Arapa živi u oblasti C, da se oslanja na statistiku PA koja nije razvrstana po oblastima i da te brojke mogu biti naduvane kako bi se maksimalno povećala pomoć. Isto saslušanje navelo je 2,93 miliona nosilaca ličnih karata u regionu, ne računajući istočni Jerusalim. — “MKs knock IDF for not knowing how many Palestinians live in Area C”, Times of Israel; “Israel unsure how many Palestinians live in West Bank areas it controls”, JTA

Ne prikazujte PCBS ili UN kao „stanovništvo“.

Hebron ima sopstvenu kartu

Hebron nije fusnota uz član XII. Oslo II je već izdvojio grad u Prilogu I, član VII. Protokol o preraspodeli u Hebronu, potpisan 17. januara 1997, zatim ga je sproveo. U H-1, oko četiri petine grada, arapska policija preuzela je odgovornosti „slične onima u drugim gradovima“. U H-2, oko jedne petine, „Izrael će zadržati sva ovlašćenja i odgovornosti za unutrašnju bezbednost i javni red“ i „nastaviće da snosi odgovornost za ukupnu bezbednost Izraelaca.“ Civilna ovlašćenja u H-2 prešla su na Savet, osim onih koja se odnose na Izraelce i njihovu imovinu. — “Protocol Concerning the Redeployment in Hebron”, Jevrejska virtuelna biblioteka; “Oslo II, Annex I”, Jevrejska virtuelna biblioteka

Protokol navodi da obe strane „ponavljaju svoju posvećenost jedinstvu grada Hebrona“ i da podela bezbednosne odgovornosti „neće podeliti grad“. Hebron je Grad patrijarha. Nekoliko stotina Jevreja koji žive tamo gde Jevreji žive hiljadama godina nije skandal. Skandal je „mirovni“ proces kome je bio potreban poseban protokol zato što se PLO nije moglo verovati da čuva Grobnicu patrijarha.

Dva mesta van mozaika

Jerusalim je ostavljen za pregovore o trajnom statusu i stavljen van nadležnosti Palestinskog saveta. Osnovni zakon Izraela iz 1980. glasi: „Potpuni i ujedinjeni Jerusalim je glavni grad Izraela.“ — “Basic Law: Jerusalem, Capital of Israel”, Knesset. Bes Rezolucije 478 Saveta bezbednosti UN iz iste godine nije vlasnički list. Ujedinjeni Jerusalim je glavni grad Izraela. Status „sporan“ postoji samo u ustima onih koji ne mogu da pronađu Brdo hrama na jevrejskoj karti.

Gaza nikada nije bila podeljena na A, B i C. Izrael je 2005. povukao svoje vojnike i civile. Teroristi Hamasa preuzeli su kontrolu u junu 2007. Posle masakra 7. oktobra i rata koji je usledio, primirje iz oktobra 2025. ostavilo je IDF da drži 53 odsto Gaze iza Žute linije. U maju 2026. izraelski premijer je rekao da je taj udeo već iznad 60 odsto i naredio pomeranje ka 70. — Reuters, 29. maja 2026. Komandanti koji su se borili u tom ratu pričaju o njemu u Naza: Prava priča.

Šta se promenilo od 1995.

Privremene oznake se i dalje koriste. Kontrola na terenu stalno se menja, kao što mora kada druga strana „mir“ tretira kao pauzu pre sledećeg džihada. Dana 21. januara 2025. IDF je pokrenuo operaciju Gvozdeni zid u Dženinu. Ona se proširila po severnoj Samariji. Oblast A nije suverena zona bez vojske kada su gradovi teroristička infrastruktura.

Dana 8. februara 2026. bezbednosni kabinet Izraela proširio je izraelski nadzor i sprovođenje propisa na oblasti A i B, za kršenja propisa o vodi, ekološke opasnosti i oštećenja arheoloških lokaliteta. Planiranje izraelske gradnje u Hebronu, uključujući područje oko Grobnice patrijarha, preneto je sa opštine grada na planske institucije Civilne administracije. Otvorene su zemljišne knjige, ukinuta je zabrana iz jordanskog doba kojom se Jevrejima zabranjivala kupovina zemljišta i vraćen je državni odbor za sticanje zemljišta. — “Security Cabinet approves measures expanding Israeli control in West Bank”, Jerusalem Post, 8. februar 2026.

Samoupravna arapska uprava koja vrišti „nezakonito“ je pozorište. Oslo je već Izraelu ostavio odgovornost za Izraelce, spoljnu odbranu i terorizam. Krađa vode, pljačka antikviteta i gradnja koja ugrožava Jevreje nisu „građanska prava“. Ministar odbrane Israel Kac nazvao je paket politikom „jačanja izraelske vlasti“ i omogućavanja stanovnicima „da žive, grade i razvijaju se kao jednaki svim građanima Izraela“. Ministar finansija Becalel Smotrič rekao je da su prošla vremena u kojima je Izraelac u Judeji i Samariji bio građanin drugog reda po ostacima jordanskog prava.

Svaka karta ovog regiona je snimak jednog trenutka. Proverite njen datum i izvor. Boje iz 1995. bile su privremeni dogovor koji PLO nikada nije završio, levica ga nikada ne prestaje da tretira kao sveti zakon, a politički islam ga nikada nije prihvatio osim kao primirje. Izraelski suverenitet nad brdskim zemljištem nije ratni zločin zato što je PDF Svetske banke tražio da zemlja bude pomerena do 1997. Oblast C je najveći deo Zemlje Izrael koji je i dalje pod zakonitom izraelskom bezbednošću, gde Jevreji žive i iz kojeg bi sledeći „privremeni“ poklon bio još jedan poziv za džihad.