# Šta BDS želi, rečima svojih osnivača

Poziv BDS-a iz 2005. i reči Omara Bargutija usmereni su protiv Izraela kao jevrejske države, a ne njegove politike. Zato ga mnoge vlade smatraju diskriminatornim.

## Ključne poruke

- Dana 9. jula 2005. arapske organizacije objavile su poziv na bojkot koji obuhvata i „pravo na povratak“ izbeglica u Izrael (Fondacija za odbranu demokratija).
- Osnivač BDS-a Omar Barguti izjavio je: „Protivimo se jevrejskoj državi u bilo kom delu Palestine“ (Predstavnički dom SAD, H. Res. 246, Jevrejska virtuelna biblioteka).
- Jevrejska virtuelna biblioteka navodi 38 saveznih država SAD sa zakonima, naredbama ili rezolucijama kojima se obeshrabruje bojkot Izraela.
- U maju 2019. nemački Bundestag ocenio je metode BDS-a kao antisemitske i njegovu taktiku „Ne kupujte“ uporedio s nacističkom parolom protiv Jevreja (Fondacija za odbranu demokratija).

Kampanja za bojkot, povlačenje investicija i sankcije, poznata kao BDS, poziva potrošače, univerzitetske zajednice, crkve, sindikate, kompanije i vlade da izoluju Izrael dok ne ispuni utvrđenu listu političkih zahteva. Njeni organizatori to nazivaju nenasilnim pritiskom po uzoru na borbu protiv aparthejda u Južnoj Africi. U redu. Ne sudite o njoj po parolama. Sudite po njenom osnivačkom tekstu i zabeleženim rečima njenog najpoznatijeg osnivača. Ti dokumenti nisu protest protiv jedne vlade ili jednog naselja. Oni postavljaju uslove čije bi ispunjavanje, prema tumačenju samih autora, značilo kraj Izraela kao jevrejske nacionalne države.

## Šta zaista piše u pozivu iz 2005.

Dana 9. jula 2005. koalicija arapskih grupa objavila je „Poziv palestinskog civilnog društva na BDS“. Fondacija za odbranu demokratija beleži njegova tri zahteva. Prvi je okončanje onoga što se u pozivu naziva okupacijom i kolonizacijom „svih arapskih zemalja“ i uklanjanje barijere u Judeji i Samariji. Drugi je priznavanje „pune ravnopravnosti“ arapskim građanima Izraela. Treći je „poštovanje, zaštita i unapređivanje prava palestinskih izbeglica da se vrate svojim domovima i posedima“, što poziv povezuje s preporukom Generalne skupštine iz 1948. ([FDD](https://www.fdd.org/wp-content/uploads/2020/01/fdd-report-war-by-other-means-a-history-of-anti-israel-boycotts-from-the-arab-league-to-bds.pdf)).

Treći zahtev je ključan, a zapadna javnost retko dobija objašnjenje njegovog značenja. BDS povratak, uključujući povratak kasnijih generacija koje polažu pravo na izbeglički status, smatra pravom ulaska u Izrael unutar linija primirja iz 1949. o kojem nema pregovora. Izračunajte sami. Pozivajući se na podatke objavljene na samom sajtu BDS-a, FDD navodi više od 7.25 miliona ljudi opisanih kao arapske izbeglice, naspram oko 6.7 miliona Jevreja i 1.9 miliona Arapa koji su građani Izraela. Omar Barguti u sopstvenoj knjizi insistira na neograničenom povratku svih koji polažu pravo na taj status, uključujući potomke onih koji su otišli 1948. Zaključak FDD-a: takav povratak zamenio bi demokratiju s jevrejskom većinom još jednom državom s arapskom većinom. Barguti odbacuje demografski prigovor kao odbranu onoga što naziva kolonijalnim poretkom. Nije reč o nesporazumu. Upravo je u tome spor (FDD).

I prvi zahtev seže daleko izvan Judeje i Samarije. Poziv nigde ne definiše „sve arapske zemlje“. FDD napominje da okončanje izraelske kontrole nad „svim“ takvim zemljama podrazumeva da je izraelska kontrola nelegitimna čak i unutar linija iz 1949. Prema tome, ni povlačenje Izraela iz oblasti koju Izraelci nazivaju [Judejom i Samarijom](https://nazadocumentary.com/sr/blog/what-is-judea-and-samaria) ne bi bilo dovoljno prema tri uslova same kampanje.

## Osnivači, sopstvenim rečima

Omar Barguti, rođen u Kataru u arapskoj porodici, učestvovao je 2004. u pokretanju Palestinske kampanje za akademski i kulturni bojkot Izraela i najistaknutiji je javni predstavnik BDS-a ([Influence Watch](https://www.influencewatch.org/person/omar-barghouti/)). Palestinski nacionalni komitet BDS-a osnovan je 2007. u Ramali radi koordinacije aktivnosti. Mnogi istraživači korene strategije izolacije nalaze još ranije, na Forumu nevladinih organizacija održanom u okviru konferencije u Durbanu 2001, koji je pozvao na „potpunu i totalnu izolaciju Izraela“ ([FDD](https://www.fdd.org/wp-content/uploads/2020/07/fdd-monograph-boykott.pdf)).

Barguti nikada nije govorio uvijeno. Predstavnički dom SAD citirao ga je u rezoluciji H. Res. 246 od 23. jula 2019: „Protivimo se jevrejskoj državi u bilo kom delu Palestine. Nijedan Palestinac, razuman Palestinac, a ne Palestinac koji se prodao, nikada neće prihvatiti jevrejsku državu u Palestini“ ([Jevrejska virtuelna biblioteka](https://www.jewishvirtuallibrary.org/house-passes-resolution-opposing-boycott-against-israel-h-res-246)). U zbirci njegovih izjava koju je sastavila ista biblioteka navodi se da bi rešenje s jednom državom značilo „unitarnu državu u kojoj će, po definiciji, Jevreji biti manjina“ i da će, ako se izbeglice vrate pod uslovima BDS-a, „palestinska manjina postati palestinska većina u onome što se danas naziva Izraelom“ ([JVL](https://www.jewishvirtuallibrary.org/bds-in-their-own-words)). Ahmed Mur, pišući kao zagovornik BDS-a, izrazio je to jednom rečenicom: „BDS zaista znači kraj jevrejske države.“ Niko ih ne parafrazira. To su njihove reči.

Liga protiv klevete na osnovu tih izjava razlikuje BDS od pritiska usmerenog ka dogovorenom rešenju s dve države. Kada su dvojica naučnika koji sebe smatraju cionistima podržala bojkot kao način da se sačuva jevrejska država uz arapsku, Barguti ih je odbacio jer su pokušali da „prisvoje“ BDS. Prema njegovom viđenju, problem nije samo prisustvo Izraela posle 1967. Problem je postojanje Izraela kao jevrejske države ([ADL](https://www.adl.org/resources/article/think-twice-jumping-bds-bandwagon)).

## Rezultati, preokreti i ekonomski učinak

BDS ima svoje taktičke pobede: rezolucije studentskih parlamenata, pojedine odluke crkava i sindikata, pritisak na kulturne ustanove i nekoliko odluka kompanija o poslovanju u Judeji i Samariji. Ti događaji su stvarni i pokret ih ističe. Nisu doveli do izolacije zahtevane pozivom iz 2005. Pregled istorije kampanje koji je objavila Jevrejska virtuelna biblioteka zaključuje da ona nije uticala na izraelsku politiku i da je njen učinak na izraelsku privredu bio neznatan, dok je trgovina između SAD i Izraela ostala snažna: ukupna vrednost uvoza i izvoza u posmatranom periodu premašila je 38 milijardi dolara ([JVL](https://www.jewishvirtuallibrary.org/bds-movement)).

A ko plaća cenu kada kampanja ipak uspe? Tamo gde su kompanije preselile fabrike, arapski radnici u Judeji i Samariji ponekad su ostajali bez posla. SodaStream je u pogonu u Judeji i Samariji zapošljavao Izraelce i lokalne Arape, a zatim preselio proizvodnju u Negev. BDS je nastavio da uzima kompaniju na metu i posle preseljenja. Izraelski zvaničnici i pojedini privrednici navode takve slučajeve kao dokaz da kampanja šteti ljudima koje tvrdi da zastupa ([FDD](https://www.fdd.org/analysis/2020/01/20/war-by-other-means/)).

Akademska udruženja donosila su odluke o bojkotu Izraela, među njima i Udruženje za američke studije glasanjem 2013. Veliki broj univerziteta odbio je da ih sledi: FDD navodi da je više od 450 čelnika koledža i univerziteta 2007. potpisalo izjavu protiv akademskih bojkota, a Jevrejska virtuelna biblioteka beleži da su predstavnici najmanje 250 univerziteta odbacili bojkot Izraela ili izraelskih akademskih ustanova (FDD). Čak je i predsednik Palestinske uprave Mahmud Abas u Južnoj Africi 2013. rekao da ne podržava bojkot samog Izraela, iako je druge pozvao na bojkot naselja. Palestinska uprava i BDS nisu isti projekat (FDD).

## Zašto vlade BDS smatraju diskriminatornim

Zapadne vlade tretiraju bojkot Izraela zasnovan na nacionalnoj pripadnosti onako kako su tretirale raniji bojkot Arapske lige: kao diskriminaciju u trgovini, a ne uobičajeno izražavanje neslaganja. Jevrejska virtuelna biblioteka navodi 38 saveznih država SAD sa zakonima, izvršnim naredbama ili rezolucijama kojima se obeshrabruje sklapanje javnih ugovora s kompanijama koje bojkotuju Izrael ili ulaganje u njih. Vrhovni sud SAD odbio je 2023. da razmatra predmet Arkansas Times v. Waldrip, čime je ostala na snazi presuda Apelacionog suda Osmog okruga da zakon Arkanzasa o potvrdama koje moraju da daju ugovarači, onako kako je primenjen u tom predmetu, nije prekršio Prvi amandman ([JVL](https://www.jewishvirtuallibrary.org/anti-bds-legislation)). Rezolucija H. Res. 246 usprotivila se BDS-u, istovremeno potvrđujući pravo Amerikanaca da kritikuju bilo koju vladu, uključujući izraelsku, i usvojena je 23. jula 2019. sa 398–17 glasova ([JVL](https://www.jewishvirtuallibrary.org/house-passes-resolution-opposing-boycott-against-israel)).

Nemački Bundestag usvojio je 17. maja 2019. rezoluciju u kojoj se navodi da su „argumenti i metode pokreta BDS antisemitski“. U tekstu je navedeno da taktika BDS-a „neizbežno budi asocijacije na nacističku parolu ‘Kauft nicht bei Juden!’“ — „Ne kupujte od Jevreja!“ Odluka je bila politička, nije predstavljala krivični propis i nije bila pravno obavezujuća (FDD). Najviši francuski sud potvrdio je 20. oktobra 2015. osuđujuće presude aktivistima koji su pozivali na bojkot izraelske robe u supermarketu, smatrajući taj poziv podsticanjem na diskriminaciju na osnovu nacionalnog porekla ([AJC](https://www.ajc.org/news/how-france-made-boycotting-israeli-products-illegal)). Nacionalni parlamenti i sudovi nisu tretirali BDS kao uobičajeno izražavanje neslaganja.

Optužba za diskriminaciju ne zasniva se na gušenju kritike izraelske politike. Zasniva se na dvostrukim aršinima i krajnjem cilju. Među svim državama sveta optuženim za zloupotrebe i svim nacijama koje se određuju kroz pripadnost jednom narodu, BDS upravo jevrejsku državu izdvaja za ekonomsko i kulturno kažnjavanje, a izraelske univerzitete, umetnike i civile smatra legitimnim metama. U rezoluciji H. Res. 246 navedeno je da pokret „ne priznaje, a mnoge njegove pristalice izričito poriču, pravo jevrejskog naroda na nacionalno samoopredeljenje“. Tu mnoge vlade povlače granicu. Protest protiv neke politike je uobičajen. Kampanja čiji osnivači odbacuju jevrejski suverenitet „u bilo kom delu Palestine“ nešto je drugo.

## Posle 7. oktobra

Posle 7. oktobra 2023. tu granicu više nije bilo moguće prevideti. U tumačenju BDS-a, masakr koji je počinila teroristička organizacija Hamas i rat u gradskim sredinama koji je usledio postali su dodatni razlozi za izolaciju Izraela. FDD je zabeležio da je kampanja hvalila „opravdanu upotrebu oružanog otpora protiv vojske i civila tlačitelja“, umesto da pokret posvećen ukidanju Izraela kao jevrejske države vidi kao prepreku miru ([FDD](https://www.fdd.org/analysis/2023/10/13/the-bds-campaign-embraces-hamas-massacre-and-the-world-will-remember/)). Ako želite da o tome kako su Izraelske odbrambene snage (IDF) birale mete čujete od ljudi koji su to radili, umesto da čitate sažetak kampanje, pogledajte [Naza: Prava priča](https://nazadocumentary.com/sr/film) i pročitajte naš osvrt na [optužbu za genocid](https://nazadocumentary.com/sr/blog/the-genocide-claim).

Provera je jednostavna: poziv iz 2005. i dalje važi, pa ga pročitajte onako kako je napisan. Zatim pitajte svakoga ko ga potpisuje koji bi deo Izraela ostavio da postoji. Barguti je već odgovorio: jevrejska država „u bilo kom delu“ ne dolazi u obzir.