# Rat u Gazi od oktobra 2023: šta se zaista dogodilo

Ko je počeo, šta je Izrael nameravao, kako je Hamas ratovao ispod kuća i zašto podaci Hamasovog ministarstva zdravlja ne govore sve.

## Ključne poruke

- U Hamasovom masakru 7. oktobra ubijeno je oko 1,195 ljudi u Izraelu, nakon što je početna procena od više od 1,400 žrtava revidirana (Jewish Virtual Library).
- Vođa Hamasa Yahya Sinwar rekao je da ta organizacija ima više od 500 km tunela; Izrael tu mrežu naziva gazanskim „metroom“ (Foundation for Defense of Democracies).
- Ministarstvo zdravlja pod kontrolom Hamasa prijavilo je više od 67,000 poginulih u Gazi do prekida vatre u oktobru 2025, ne razdvajajući teroriste od civila (Anti-Defamation League).
- Izrael istražuje postupke sopstvenih snaga, što je uključivalo i smenu oficira nakon što je u Rafi greškom pucano na spasioce; Hamas nije objavio nijednu istragu o 7. oktobru (Jewish Virtual Library).

## Kako je rat počeo

Pošten prikaz ovog rata počinje jednim datumom. Dana 7. oktobra 2023. Hamas i njemu savezničke terorističke grupe probili su ogradu oko Gaze, ubijali ljude u izraelskim gradovima i na muzičkom festivalu i odvukli zarobljenike u Pojas Gaze. Prema prvim izraelskim podacima, poginulo je više od 1,400 ljudi. Taj broj je smanjivan kako je identifikacija odmicala. Jevrejska virtuelna biblioteka, koja objedinjuje zvanične izraelske podatke, kasnije je navela da je tog dana ubijeno oko 1,195 ljudi, među kojima 778 civila, 282 vojnika, 57 policajaca i 38 pripadnika lokalnih službi bezbednosti. Među žrtvama su bile i bebe i stariji ljudi. Forenzički timovi saopštili su da su neki posmrtni ostaci bili toliko spaljeni ili unakaženi da je identifikacija bila izuzetno teška. Liga protiv klevete zabeležila je da je 251 osoba uzeta za taoca, uključujući decu i starije civile. Broj talaca je korigovan kako su potvrđivana njihova imena.

Izrael je istog dana odgovorio vazdušnim udarima, a u roku od nekoliko nedelja započeo je i kopneni rat. Arapske porodice u Gazi nisu se pitale o Hamasovoj odluci da napadne. Hamas je vladao Pojasom Gaze od 2007. i ostavio ih prikleštene između svojih terorista i izraelske vojne kampanje čiji je cilj bio uništenje njegove vojske. Imajte to na umu kada čitate svaku kasniju raspravu o ciljevima, taktici i brojkama: Hamas je izabrao rat i Hamas je izabrao gde će ga voditi.

## Šta je Izrael nameravao da postigne

Izraelski lideri otvoreno su govorili za šta se bore. U televizijskom obraćanju 9. oktobra 2023. premijer Benjamin Netanjahu uporedio je Hamasove metode sa metodama ISIS-a i rekao da tu grupu čeka ista sudbina: poraz. Naveo je ciljeve, počev od uklanjanja terorista koji su još bili na slobodi u Izraelu, a zatim prelaska na širu vojnu kampanju, uz istovremeno obezbeđivanje drugih frontova i očuvanje međunarodne podrške. Kasnije izjave izraelskih zvaničnika, kao i pregled rata koji je objavila Liga protiv klevete, opisivali su kampanju kao nastojanje da se razgrade Hamasovi vojni kapaciteti i taoci vrate kućama. U maju 2025, kada je bezbednosni kabinet odobrio plan poznat kao „Gedeonove kočije“, Vašingtonski institut za bliskoistočnu politiku zabeležio je iste osnovne ciljeve: poraziti Hamas, uspostaviti novu bezbednosnu situaciju u Gazi i osloboditi preostale taoce.

Proklamovani ciljevi nisu dokaz ostvarenih rezultata. Ipak, oni povlače važnu granicu: reč je o ratu protiv terorističke organizacije, a ne protiv naroda. Hamas je proglašen terorističkom grupom u Sjedinjenim Državama, Evropskoj uniji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Australiji, Kanadi, Japanu i drugim demokratijama. Godine 2007. preoteo je kontrolu nad Gazom od Palestinske uprave i od tada vlada Pojasom kao državom pod vlašću milicije. Arapi iz Gaze nisu Hamas. Ta razlika je važna jer se Hamas pobrinuo da se borbe vode u gusto naseljenim gradovima u kojima ti civili žive.

## Glavne faze borbi

Prve nedelje obeležili su vazdušni i artiljerijski udari. Krajem oktobra 2023. izraelske kopnene snage prodrle su u severni deo Gaze. U izveštajima Informativnog centra za obaveštajna pitanja i terorizam „Meir Amit“ kao početak kopnenog manevra navodi se 27. oktobar. Liga protiv klevete beleži prekid borbi koji je počeo 24. novembra 2023. i tokom kojeg je u više navrata oslobođeno 105 talaca, uglavnom žena i dece.

Posle prekida borbi težište se pomerilo na jug. Izraelske snage usredsredile su se na Han Junis, Hamasovo južno uporište i grad povezan sa Jahjom Sinvarom. Borbe su se tamo vodile tokom zime i u proleće 2024, a jedinice 98. divizije delovale su u gradu od početka decembra. Porodice iz Gaze koje su već pobegle sa severa ponovo su raseljene. Početkom maja 2024, posle višemesečnih rasprava sa Vašingtonom i drugim saveznicima o humanitarnim posledicama, Izrael je započeo kopnenu operaciju u Rafi, na granici sa Egiptom. Rafa je bila važna zbog Filadelfijskog koridora, pojasa duž granice između Gaze i Egipta koji je Hamas godinama koristio za krijumčarenje oružja. Dana 6. maja Izraelske odbrambene snage pozvale su stanovnike istočne Rafe da se premeste u proširenu humanitarnu zonu. U noći 6–7. maja izraelske snage zauzele su gazansku stranu prelaza Rafa, nakon što su u minobacačkoj vatri sa tog područja poginula četiri vojnika. Izrael je saopštio da je izdavao naređenja za evakuaciju i napredovao u fazama. Njegovi kritičari tvrdili su da nijedno naređenje ne može osigurati bezbednost stanovništvu koje nema kuda da ode.

Borbe nisu završene 2024. Drugi, kraći prekid vatre, koji je dogovoren u januaru 2025, a stupio na snagu 19. januara, predviđao je oslobađanje 33 taoca u prvoj fazi. Jevrejska virtuelna biblioteka navodi da je taj prekid okončan 18. marta 2025, kada je Izrael izveo iznenadni udar jer je, kako je saopštio, Hamas iskoristio zatišje da se ponovo naoruža, obnovi tunele i pripremi nove napade. Nova kampanja nazvana je „Snaga i mač“. Kasnije tokom 2025. kabinet je odobrio „Gedeonove kočije“, a u avgustu je nova ofanziva, često nazivana „Gedeonove kočije II“, bila usmerena na Hamasovu infrastrukturu u gradu Gazi. Dana 9. septembra 2025. Izrael je napao Hamasovo rukovodstvo u inostranstvu u Dohi, gde su politički čelnici te grupe održavali sastanak. Hamas je saopštio da je ubijeno pet članova delegacije, a da su najviši lideri preživeli. Početkom oktobra okvirni sporazum uz podršku SAD doveo je do novog prekida vatre. Liga protiv klevete beleži da je Hamas 13. oktobra 2025. oslobodio preostalih 20 živih talaca, na početku prve faze tog sporazuma.

Nijedna od tih faza nije donela nedvosmislenu „pobedu“. Hamasovi bataljoni pretrpeli su teške udarce, a mnogi njegovi lideri su ubijeni, uključujući Sinvara, koji je identifikovan posle razmene vatre u Rafi 16. oktobra 2024. Grupa je opstala kao ideja i kroz ostatke svoje gerilske strukture, a civili u Gazi platili su taj opstanak razorenim naseljima i ponovljenim bekstvom.

## Rat vođen ispod kuća

Hamas je ovom ratu dao oblik pod zemljom. Posle borbi u maju 2021. Sinvar je tvrdio da Hamas ima više od 500 kilometara tunela i da je Izrael uništio tek oko petine. Izraelski oficiri nazvali su taj sistem „metro Gaze“. Fondacija za odbranu demokratija opisala je okna i prolaze koji su služili za prebacivanje oružja, skladištenje zaliha, obuku terorista i držanje talaca. Imali su struju i telefonske linije, a prema procenama IDF-a, izgradnja jednog tunela koštala je oko tri miliona dolara. U martu 2024. izraelska vojska saopštila je da je srušila najveći tunel koji je od 7. oktobra pronašla u severnoj Gazi: bio je dug više od dve milje, na najnižoj tački oko 50 metara ispod zemlje, a najbliže okno nalazilo se na oko 400 metara od prelaza Erez. Tri miliona dolara po tunelu. Zapitajte se šta je tim novcem moglo da se izgradi iznad zemlje.

Ista mreža protezala se ispod mesta u kojima se odvijao civilni život. U bolnici Rantisi u gradu Gazi izraelske snage su, prema sopstvenim navodima, pronašle oružje, tunelska okna i dokaze da su tamo držani taoci. U Šifi, najvećoj bolnici u Gazi, izvestile su o tunelskom oknu u bolničkom krugu, oružju u odeljenju za magnetnu rezonancu i vozilu punom oružja; američki zvaničnici su odvojeno saopštili da obaveštajni podaci SAD pokazuju da Hamas koristi bolnicu kao komandno čvorište. U Indonežanskoj bolnici u Bejt Hanunu, prema rečima izraelskih oficira, preostali teroristi jednog Hamasovog bataljona skrivali su se u kompleksu i odatle otvarali vatru. Nezavisni novinari nisu mogli nesmetano da proveravaju svaku izraelsku tvrdnju u realnom vremenu. Ali taj obrazac nije bio nov, niti je izmišljen za ovaj rat. Protokol uz Ženevske konvencije iz 1977, citiran u izveštaju Fondacije za odbranu demokratija o tunelima, propisuje da se sanitetske jedinice ne smeju koristiti za zaštitu vojnih ciljeva od napada.

Međunarodno humanitarno pravo nalaže snagama koje napadaju da razlikuju civile od terorista i da procene očekivanu štetu po civile u odnosu na konkretnu vojnu prednost. Ono takođe zabranjuje korišćenje civila kao štita za vojne operacije. Poštovanje obe obaveze svakodnevno je bilo na ispitu u Gazi. Izrael je saopštavao da izdaje naređenja za evakuaciju, objavljuje mape humanitarnih zona i otvara koridore. Porodice u Gazi često nisu imale bezbedno mesto na koje bi otišle. Ovo nije priča o nekakvoj jedinstvenoj izraelskoj surovosti, niti o kolektivnoj krivici Arapa iz Gaze. To se događa kada teroristička vojska smešta rakete i komandna mesta u grad sa dva miliona stanovnika, a regularna vojska odluči da ne može dozvoliti da ta vojska ostane na svom mestu.

## Broj poginulih: šta pokazuje, a šta skriva

Nijedan ozbiljan prikaz ne prećutkuje poginule u Gazi. Ministarstvo zdravlja pod Hamasovom upravom postalo je podrazumevani izvor podataka za ceo svet. Liga protiv klevete, oslanjajući se na podatke ministarstva, navela je da je do prekida vatre u oktobru 2025. u Gazi poginulo više od 67,000 ljudi. Jevrejska virtuelna biblioteka zabeležila je kasniju tvrdnju ministarstva o 67,183 poginulih uoči tog prekida vatre, a do 15. oktobra 2025. broj je porastao na 67,938. Ti brojevi obuhvataju ljude ubijene izraelskom vatrom, ljude stradale od pogrešno ispaljenih raketa, poginule u rušenjima i, prema navodima Izraela, hiljade terorista Hamasa i Islamskog džihada. Ministarstvo ne objavljuje pouzdanu podelu na teroriste i civile. U ovakvom ratu taj propust nije tehnička pojedinost. U tome je suština čitave rasprave. Zašto bi Hamas želeo da svet zna koliko je njegovih terorista u tom ukupnom broju?

Izrael je objavio sopstvene podatke o broju ubijenih terorista, koje spoljni istraživači ne mogu da provere među ruševinama. Podaci o poginulim izraelskim vojnicima jasniji su. Jevrejska virtuelna biblioteka, pozivajući se na podatke IDF-a, zabeležila je da je do prekida vatre 19. januara 2025. u kopnenom ratu poginulo 410 vojnika, a taj broj ponovo je rastao posle nastavka borbi. Među tim vojnicima su regruti i rezervisti, od kojih su mnogi vršnjaci mladića koji se nalaze na spiskovima neidentifikovanih poginulih muškaraca u Gazi.

Svakom zaokruženom broju pristupajte oprezno. Prve izraelske procene broja poginulih 7. oktobra bile su previsoke i Izrael ih je ispravio. Prema navodima kritičara tih podataka, spiskovi ministarstva u Gazi obuhvatali su neidentifikovana tela, ljude navedene dvaput, a povremeno i umrle prirodnom smrću; samo ministarstvo saopštilo je da su neki podaci bili nepotpuni jer su bolnice uništene. CAMERA je dokumentovala kako su novinske agencije povremeno predstavljale te sporne ukupne brojeve kao utvrđene činjenice. Abraham Vajner, profesor statistike na Poslovnoj školi Vorton, tvrdio je da su dnevni ukupni brojevi rasli suviše ravnomerno da bi bili stvarni i da je udeo civila verovatno bio precenjen. Ništa od toga ne briše činjenicu da je ubijen veoma veliki broj civila u Gazi, uključujući decu. Niti išta od toga dokazuje tvrdnju, iznošenu u pojedinim kampanjama, da je Izrael nameravao da uništi Arape iz Gaze kao takve. Veliki broj civilnih žrtava u gradskom ratu protiv neprijatelja koji se skriva među civilima poznat je i gorak obrazac. Sam po sebi, on nije pravni zaključak.

## Pravo, istrage i optužba za genocid

Pravna bitka koja je usledila često se prikazuje kao da je presuda već doneta. Nije. Genocid, kao pravni pojam, zahteva posebnu nameru da se jedan narod uništi kao takav. Proklamovani ciljevi Izraela, od Netanjahuovog obraćanja u oktobru 2023. do odluke kabineta o „Gedeonovim kočijama“, bili su uništenje Hamasove vojske i vlasti, povratak talaca i sprečavanje novog 7. oktobra, a ne uništenje Arapa iz Gaze kao naroda. Kritičari podataka ministarstva ističu da su muškarci vojnog uzrasta na njegovim sopstvenim spiskovima poginulih zastupljeni u većem udelu nego u ukupnom stanovništvu Gaze. Taj obrazac teško je pomiriti sa kampanjom protiv naroda kao takvog.

Međunarodno humanitarno pravo obavezuje obe strane. Korišćenje bolnica i gusto naseljenih četvrti za skrivanje tunela, raketa i komandnih mesta zabranjeno je kada služi zaštiti vojnih operacija od napada. Vojska koja napada i dalje mora da razlikuje civile od terorista i da vodi računa da šteta po civile ne bude prekomerna u odnosu na vojnu korist. Ta pravila teško je primeniti u gradu u kojem Hamas namerno meša civile i teroriste. Njihova primena nije stvar izbora, a IDF se bori po strogim pravilima upotrebe sile zasnovanim na njima.

Demokratske države istražuju postupke sopstvenih snaga, ma koliko nesavršeno. Nakon što su izraelski vojnici 23. marta 2025. u Rafi greškom otvorili vatru na sanitetska vozila i ubili 15 spasilaca, IDF je smenio zamenika komandanta izviđačke jedinice brigade Golani i izrekao ukor komandantu brigade, navodeći profesionalne propuste i netačan izveštaj. Hamas ne objavljuje takve istrage: ni o 7. oktobru, ni o držanju talaca u civilnim zgradama, ni o raketama ispaljenim sa ulica u naseljenim područjima. Ta razlika pokazuje kakva je vlast na svakoj strani. I Vašington je doveo u pitanje brojke druge strane: u junu 2024. Predstavnički dom SAD usvojio je amandman kojim bi se Stejt departmentu zabranilo da se poziva na podatke o žrtvama koje objavljuje Ministarstvo zdravlja pod Hamasovom kontrolom.

## Gde je Hamas u ovoj priči

Rat koji je počeo 7. oktobra 2023. istovremeno je nekoliko priča. Masakr i masovna otmica na koje je Izrael imao puno pravo da odgovori. Vojna kampanja čiji je proklamovani cilj bio uništenje terorističke vojske, a ne naroda. Tunelski rat koji je Hamas odlučio da vodi ispod kuća i bolnica. Civilna katastrofa čije su razmere stvarne, a podaci o žrtvama sporni. I pravna kampanja u kojoj se glasno iznosi optužba za genocid, iako nije utvrđeno da je Izrael nameravao da uništi Arape iz Gaze. Ako vam neko ponudi uprošćenu karikaturu ovog rata, pitajte gde je u njoj Hamas.

Pogledajte kako sami oficiri govore o ratu u filmu [Naza: Prava priča](https://nazadocumentary.com/sr/film). Zatim pročitajte [kako Izrael bira mete među Hamasovim teroristima u Gazi](https://nazadocumentary.com/sr/blog/how-israel-targets-terrorists-in-gaza) i [optužbu za genocid](https://nazadocumentary.com/sr/blog/the-genocide-claim).