# Taoci oteti 7. oktobra: šta je Hamas uradio sa 251 osobom

Hamasovi teroristi su 7. oktobra 2023. odvukli 251 osobu u Gazu: bebe, bake i deke, poljoprivredne radnike. Evo šta otkrivaju dokumentacija i preživeli.

## Ključne poruke

- Izraelske vlasti su utvrdile da je 7. oktobra 2023. oteta 251 osoba; CNN je izvestio da je 206 njih oteto živo, a da je 40 kasnije umrlo u zatočeništvu.
- Tokom primirja u novembru 2023, Hamas i njegovi saveznici oslobodili su 105 talaca, a Izrael 240 arapskih zatvorenika, prema podacima Lige protiv klevete i Jevrejske virtuelne biblioteke.
- Poslednjih 20 živih talaca oslobođeno je 13. oktobra 2025; američki izaslanik Steve Witkoff izjavio je u januaru 2026. da su vraćena i tela svih 28 preminulih talaca.
- Oslobođeni taoci opisivali su izgladnjivanje, lance i zagušljive tunele; IDF je saopštio da u tunelu u Kan Junisu, u kojem je držano oko 20 ljudi, nije bilo dnevne svetlosti i da je bilo malo kiseonika.

## Koliko je ljudi oteto

Zamislite te prve sate. Hamas i savezničke terorističke grupe prešli su iz Gaze u južni Izrael 7. oktobra 2023, a niko nije znao ko je sve nestao. Porodice su zvale bolnice i vojne telefonske linije. Imena su dodavana na spiskove i brisana sa njih dok su tela identifikovana, a ljudi za koje se pretpostavljalo da su oteti pronalaženi mrtvi u svojim domovima. Prvi zvanični podaci uglavnom su se kretali od 200 do 240. Jevrejska virtuelna biblioteka beleži da je prva javno objavljena procena, više od 100 ljudi, kasnije korigovana na 242, a zatim na 251. Taj poslednji broj objavile su izraelske vlasti, a danas ga vodeći mediji koriste kao broj ljudi odvedenih u Gazu tog dana. CNN je u istrazi objavljenoj na treću godišnjicu naveo da je u napadu poginulo više od 1,200 civila i izvestio da su bile potrebne dve godine rata i tri sporazuma o prekidu vatre da se taoci vrate kući, živi ili mrtvi.

Među tih 251 bilo je ljudi koji su već bili mrtvi kada su im tela preneta u Gazu, kao i onih koji su oteti živi. CNN je, pozivajući se na izraelske zvaničnike i porodice talaca, izvestio da je 206 od ukupno 251 osobe oteto živo, a da je 40 njih kasnije umrlo u zatočeništvu: otprilike svaka peta osoba. Prema istoj istrazi, izraelski vojni zvaničnici i forenzički nalazi predočeni porodicama pripisali su gotovo polovinu tih smrti otmičarima. Ostale smrti pripisane su ranama, uslovima zatočeništva ili izraelskoj vatri i operacijama. Za neke se okolnosti možda nikada neće u potpunosti saznati. Hamas nije odgovorio na zahtev CNN-a za komentar; Palestinski islamski džihad rekao je toj televiziji da „ne ubija zarobljenike“. Forenzički i obaveštajni nalazi potiču od Izraela i niko nije mogao nezavisno da ih proveri unutar Gaze. Otmičari, koji su sami odlučili da civile drže u tunelima, nisu ponudili nikakve dokaze.

## Ko su bili taoci

Hamas nije otimao samo vojnike. Otimao je svakoga na koga bi naišao. Bebe, decu, bake i deke, tajlandske poljoprivredne radnike, ljude sa dvojnim državljanstvom, beduine iz Negeva koji su državljani Izraela, vojnike van dužnosti i mlade koji su otišli na žurku. Na muzičkom festivalu Nova blizu kibuca Re’im, prema izveštaju Fondacije za odbranu demokratija, Hamas i drugi teroristi ubili su više od 360 ljudi. Ni posetioci festivala koji su stigli do skloništa uz put tamo nisu bili bezbedni. Eliya Cohen, koji je kasnije proveo 505 dana u zatočeništvu, rekao je CNN-u da se sa devojkom Ziv Abud krio ispod tela nakon što su u prepuno sklonište bačene ručne bombe. Ubačen je u kamionet zajedno sa Hershom Goldberg-Polinom i Orom Levyjem i odvezen u Gazu.

U kibucima uz granicu sa Gazom teroristi su išli od kuće do kuće. Taoci su odvedeni iz mesta Be’eri, Kfar Aza, Nir Oz, Nirim, Holit, Nir Yitzhak, Magen i drugih zajednica. Iz kibuca Nir Oz Hamas i njegovi saveznici odveli su Shiri Bibas, 32, njene sinove Ariela, 4, i Kfira, starog devet meseci, i njenog supruga Yardena. Odveli su i Odeda Lifshitza, 84, novinara i osnivača kibuca, i njegovu suprugu Yocheved, 85. Iz kibuca Be’eri odveli su Elija Sharabija, čija su supruga i ćerke ubijene u napadu. Iz kibuca Kfar Aza odveli su Emily Damari i Doron Steinbrecher. Neka od tih imena postala su poznata širom sveta. Mnoga druga nisu.

Nisu svi bili Izraelci. Krajem oktobra 2023. FDD je, pozivajući se na izraelske zvaničnike, izvestio da je više od polovine tada procenjenih 230 talaca imalo strano državljanstvo, uključujući 54 državljana Tajlanda, 15 Argentinaca, 12 Amerikanaca i druge, od kojih su neki imali dvojno državljanstvo. Tajlandski radnici radili su u poljoprivredi u pograničnom području. Četiri osobe oslobođene su uz katarsko posredovanje pre bilo kakvog prekida vatre: Amerikanke Judith Raanan, 59, i Natalie Raanan, 17, 20. oktobra, a Yocheved Lifshitz i Nurit Cooper 23. oktobra, prema hronologiji rata Lige protiv klevete. Njihovi muževi ostali su u zatočeništvu.

## Šta su preživeli opisali

Oni koji su izašli ispričali su svoja iskustva izraelskim medijima, bolničkom osoblju, a kasnije i stranim novinarima. Pojedinosti se razlikuju od ćelije do ćelije. Uslovi su isti. Mnogi su držani pod zemljom. U januaru 2024. Izraelske odbrambene snage saopštile su da su u Kan Junisu otkrile tunel dug 830 jardi, na dubini od oko 20 metara, sa pet uskih ćelija, gvozdenim vratima, dušecima i malim toaletima. Istražitelji su rekli da DNK i drugi dokazi ukazuju na to da je tamo držano oko 20 talaca, među njima i šestogodišnja Emilia Aloni, čiji su crteži pronađeni unutra; ona i njena majka oslobođene su u okviru sporazuma iz novembra 2023. Portparol IDF-a Daniel Hagari rekao je da su taoci trpeli „teške uslove bez dnevne svetlosti, uz zagušljiv vazduh sa malo kiseonika i užasnu vlagu koja otežava disanje“. Šestogodišnje dete, dvadeset metara pod zemljom. Za to je Hamas gradio svoje tunele.

Yocheved Lifshitz je posle oslobađanja otmicu opisala kao „pakleni oganj, situaciju u kojoj nismo ni pomišljali niti znali da možemo da se nađemo“, prema izveštaju FDD-a o njenim rečima objavljenom u to vreme. Imala je 85 godina. Mlađi muškarci, koji su mnogo duže bili zatočeni, opisivali su postepeno izgladnjivanje. Eliya Cohen rekao je CNN-u da je veći deo zatočeništva proveo u malom, mračnom tunelu sa Orom Levyjem, Elijem Sharabijem i Alonom Ohelom. Noge su im bile vezane lancima za motocikle, a delili su komadiće pita hleba i pasulj iz konzerve. Zbirka objavljenih svedočenja Jevrejske virtuelne biblioteke beleži isto i kod drugih: Ofer Kalderon, koji je proveo 484 dana u zatočeništvu nakon što je otet iz kibuca Nir Oz sa dvoje svoje dece, opisao je prljave dušeke, nedelje u uskim tunelima i batine na putu za Gazu. U toj zbirci navodi se da su oslobođeni taoci izgubili i do 55 funti telesne težine.

Neke žene opisale su seksualno uznemiravanje ili napade stražara. Ori Megidish, izraelska vojnikinja koju je IDF spasao 30. oktobra 2023, kasnije je rekla da ju je jedan od otmičara dodirivao pod izgovorom da proverava ranu. Rom Braslavski, koga je držao Palestinski islamski džihad, rekao je izraelskom Kanalu 13 posle oslobađanja 2025. da su ga skidali, vezivali, izgladnjivali i seksualno zlostavljali. To su pojedinačna svedočenja, a ne sveobuhvatan pregled iskustava svih zatočenika. Ali taj obrazac ne zasniva se na jednom glasu: glad, mrak, premeštanje između kuća i tunela i korišćenje zatočenika kao sredstva pritiska.

## Sporazum iz novembra 2023.

Prva velika razmena nije bila mirovni sporazum. Bila je otkupnina. Posle višenedeljnog posredovanja Katara, Egipta i SAD, Izrael i Hamas su krajem novembra 2023. najavili pauzu u borbama kako bi žene, deca i tinejdžeri mogli da budu razmenjeni za arapske zatvorenike u izraelskim zatvorima. Hronologija rata Lige protiv klevete beleži da je 105 talaca, uglavnom žena i dece, oslobođeno u nekoliko etapa u zamenu za približno 240 arapskih zatvorenika, od kojih je većina bila zatvorena zbog nasilnih krivičnih dela. Pregled razmena zatvorenika Jevrejske virtuelne biblioteke beleži istih 105 talaca, od kojih 81 Izraelca, 23 Tajlanđana i jednog Filipinca, i istih 240 zatvorenika. U kasnijem izveštaju FDD je naveo da je u novembru oslobođen 81 Izraelac i 24 osobe koje nisu Izraelci, među kojima su mnogi bili oteti strani radnici.

Pauza je počela 24. novembra i bila produžavana. Okončana je krajem meseca kada je Hamas, prema izveštaju FDD-a, odbio da dostavi spisak preostalih žena i dece i ponovo počeo da ispaljuje rakete. Sporazum je vratio kući decu i mnoge žene. Nije vratio većinu muškaraca, vojnike niti mrtve. Borbe su nastavljene. Tokom naredne godine izraelske snage spasle su u akcijama mali broj živih talaca, među njima Fernanda Marmana i Louisa Hara iz kibuca Nir Yitzhak u februaru 2024, kao i četvoro otetih sa festivala Nova, Nou Argamani, Almoga Meira Jana, Andreya Kozlova i Shlomija Ziva, iz Nuseirata u junu. Izvlačile su i tela iz tunela. Svaka operacija dokumentovana je u izveštajima IDF-a i kontinuiranom izveštavanju FDD-a. Bili su to izuzeci. Većina preostalih zatočenika ostala je u Gazi.

## Sporazumi iz 2025. i mrtvi taoci

Drugi sporazum, postignut uz posredovanje SAD, Katara i Egipta, stupio je na snagu u januaru 2025. Američki jevrejski komitet je, sažimajući objavljene uslove, naveo da Hamas treba da oslobodi 33 taoca u prvoj fazi, koja traje šest nedelja: žene i decu, muškarce starosti 50 godina i više i ranjene civile, među njima i dvoje Amerikanaca. Prve tri žive žene, Romi Gonen, oteta sa festivala Nova, i Emily Damari i Doron Steinbrecher, otete iz kibuca Kfar Aza, izašle su 19. januara. Svake naredne subote vraćano je još živih zatočenika, a u skladu sa uslovima te faze i tela mrtvih.

Pogledajte kako je Hamas postupao sa mrtvima. Dana 20. februara 2025. predao je četiri kovčega za koja je tvrdio da se u njima nalaze Shiri Bibas, Ariel, Kfir i Oded Lifshitz, posle insceniranog prikazivanja u Kan Junisu koje je FDD opisao kao ceremoniju u režiji Hamasa, sa crnim kovčezima svečano iznetim na binu. Izraelski forenzičari identifikovali su Ariela, Kfira i Lifshitza. Četvrto telo nije pripadalo Shiri Bibas. Kasnije je utvrđeno da je reč o Arapkinji iz Gaze. Hamas je potom predao posmrtne ostatke za koje je Izrael potvrdio da pripadaju Shiri. Portparol IDF-a Hagari rekao je da forenzički nalazi i obaveštajni podaci pokazuju da dva dečaka „nisu poginula u vazdušnom napadu“, već da su „hladnokrvno ubijena“, i da „teroristi nisu pucali u dvojicu malih dečaka — ubili su ih golim rukama“, što je bilo suprotno ranijoj Hamasovoj tvrdnji. Ti nalazi bili su izraelski; prema Hagarijevim rečima, podeljeni su sa stranim partnerima. Predškolsko dete i beba, i teroristička organizacija koja je od njihovih kovčega napravila predstavu.

Borbe su nastavljene posle prve faze. Treći sporazum, deo prekida vatre uz američko posredovanje u oktobru 2025, obavezivao je Hamas da vrati sve koje još drži, žive i mrtve. CNN je izvestio da je poslednjih 20 živih talaca oslobođeno 13. oktobra 2025. Američki jevrejski komitet zabeležio je da je Izrael u zamenu oslobodio 2,058 arapskih zatvorenika. Tela mrtvih vraćana su sporije. Jevrejska virtuelna biblioteka izvestila je da Hamas nije ispoštovao prvobitni rok i da je predavao svega nekoliko kovčega odjednom; najmanje jednom forenzičko ispitivanje pokazalo je da predato telo ne pripada nijednom taocu. Dana 27. januara 2026, prema izveštaju Fox Newsa, američki izaslanik Steve Witkoff rekao je da je „SVIH 20 živih talaca i svih 28 preminulih talaca iz Gaze sada vraćeno“, nakon što su identifikovani posmrtni ostaci izraelskog policajca Rana Gvilija. Forum porodica talaca i nestalih zahvalio je američkoj administraciji. Premijer Benjamin Netanyahu kasnije je rekao: „Vratili smo ih sve, do poslednjeg.“ CNN je primetio da je retko dodavao da se nisu svi vratili živi.

## Porodice koje nisu odustajale

Forum porodica talaca i nestalih osnovan je posle napada 7. oktobra. Članovi porodica, bez vojnih činova i bez diplomatskih kanala, stvorili su sopstveni kanal: najpre šator, a zatim plato u Tel Avivu koji je postao Trg talaca, nedeljne skupove i plakate sa licima dece, baka i deka. Američki jevrejski komitet naveo je da je sarađivao sa više od 50 tih porodica. Njihov zajednički zahtev: zatočenici nikada ne smeju postati apstrakcija.

Do trenutka kada su poslednji živi taoci izašli na slobodu, neki od tih plakata već su prikazivali fotografije mrtvih. Deca porodice Bibas bila su beba i predškolski dečak. Hersh Goldberg-Polin, 23, otet sa festivala Nova, ubijen je 2024. u tunelu sa još petoro ljudi čija su tela izraelske snage kasnije pronašle i izvukle. Tajlandski radnici koji su došli da beru voće umrli su daleko od kuće.

## Ko ih je oteo

Jedna razlika ostaje. Na jednoj strani demokratska država čiji su se građani žestoko sporili oko cene, ali su i dalje smatrali vraćanje civila kući javnom obavezom. Na drugoj terorističke grupe koje su otimale bebe, poljoprivredne radnike i posetioce festivala kao zalog za pregovore, držale ih u tunelima i iznosile njihove kovčege na binu. Civili u Gazi platili su strašnu cenu u ratu koji je usledio posle 7. oktobra. To ne menja činjenicu ko je oteo taoce, niti ono što ljudi koji su preživeli zatočeništvo govore o svom iskustvu. Svako ko govori o ovom ratu, a izostavlja taoce, prikriva razlog zbog kojeg je počeo.

Pogledajte kako sami oficiri govore o ratu u filmu [Naza: Prava priča](https://nazadocumentary.com/sr/film). Zatim pročitajte [kako IDF pronalazi taoce u Gazi](https://nazadocumentary.com/sr/blog/how-the-idf-finds-hostages) i [lekovi za taoce u Gazi: šta film prikazuje](https://nazadocumentary.com/sr/blog/hostage-medicine-never-arrived).