# Hamas bez uniformi: teroristi obučeni kao civili

Oficiri IDF-a u filmu „Naza: Prava priča“ kažu da je Hamas skinuo uniforme čim je IDF ušao u Gazu. Ko je time ugrožen? Civili pored njih.

## Ključne poruke

- U filmu „Naza: Prava priča“ oficiri IDF-a kažu da, otkako je IDF ušao u Gazu, nisu sreli nijednog Hamasovog teroristu u uniformi.
- Analiza Vašingtonskog instituta iz 2014. navodi da su teroristi Kasama u miru nosili maskirne uniforme; u ratu tih uniformi „nigde nije bilo“, a malobrojni viđeni teroristi uglavnom su nosili civilnu odeću.
- Obaveštajni i informativni centar za terorizam „Meir Amit“ zabeležio je sukobe IDF-a sa naoružanim teroristima u zapadnom Kan Junisu u februaru 2024; neki od njih bili su u civilnoj odeći.
- Izraelski izveštaj o operaciji u Gazi iz 2009. i izraelski Vrhovni sud u predmetu ciljanih likvidacija smatraju načelo razlikovanja obavezujućim: terorista koji skriva oružje među civilima i dalje je zakonita meta, a civila pored njega postaje teže zaštititi.

## Šta oficiri opisuju

Jedna sekvenca u [filmu](https://nazadocumentary.com/sr/film) govori o odeći i ni o čemu drugom. Visoki komandanti rezervnog sastava IDF-a i obaveštajni oficiri, snimljeni noću na krovovima Tel Aviva, leđima okrenuti kameri, opisuju kako su Hamasovi teroristi izgledali 7. oktobra i kako su izgledali kada su izraelske snage ušle u Pojas Gaze. Njihova imena nisu prikazana na ekranu. Zvuk helikoptera u zvučnoj podlozi deo je produkcijskog izbora, a ne dokaz.

„Naza: Prava priča“ je nezavisan film, finansiran sopstvenim sredstvima, čiji su autori Roi Danino, Ariel Averbuch i Hagay Gutman. Film na koji odgovara, „Naza“, koji su snimili Yuval Abraham i Rachel Szor, zasniva se na anonimnim svedočenjima vojnika, a naslov preuzima iz istog žargona IDF-a: naza znači kolateralna šteta. Ni naši oficiri nisu imenovani. Razlika je u onome što stoji iza njihovih reči: u nastavku njihov iskaz upoređujemo s pravom oružanih sukoba i izveštajima koje možete proveriti. Anonimna optužba traži da joj verujete. Ovde se traži da proverite.

## Dve slike istih snaga

Na dan 7. oktobra i narednih dana u [kibucima i području uz granicu s Gazom](https://nazadocumentary.com/sr/blog/what-is-the-october-7-massacre), neki napadači nosili su opremu vojnog tipa. Ti snimci obišli su svet. Odgovaraju načinu na koji Hamas već dugo prikazuje brigade „Izz al-Din al-Qassam“ van bojišta: maskirne uniforme, opasači i uprtači, javno pokazivanje. Vašingtonski institut je 2014. zabeležio tu razliku. U miru se, kako je napisao, teroristi Kasama „mogu videti u najrazličitijim maskirnim i vojnim uniformama, kako otvoreno i ponosno pokazuju oružje i vojne veštine“. U ratu „tih uniformi nigde nema“, a malobrojni teroristi koje su novinari primetili „uglavnom su bili obučeni u civilnu odeću (ponekad čak i žensku), sa skrivenim oružjem“.

Oficiri u filmu opisuju ovu drugu sliku. Kažu da, otkako je IDF ušao u Pojas Gaze, nisu sreli nijednog Hamasovog teroristu u uniformi. Uniforme su ležale po kućama, dok su se teroristi napolju kretali u farmerkama i majicama, često nenaoružani, idući po oružje čuvano u kućama. Jedan oficir opisuje mrtvog teroristu koji je na sebi imao cicit, jevrejski verski odevni predmet s resama, kao da se obukao tako da ga zamene za taoca. Razmislite kako to utiče na odluku vojnika. Čoveka koji izgleda kao napadači sa snimaka od 7. oktobra moguće je prepoznati iz vazduha. Čoveka koji izgleda kao komšija s kolicima nije.

To nije ništa novo, niti je samo izraelska tvrdnja. Izraelski javni izveštaj o borbama tokom operacije „Liveno olovo“ beleži saslušanje na kojem je Hamasov terorista rekao da se skrivao u kući s civilima i da je „promenio odeću da ne bi bio uhapšen“. U maju 2024, Seth Frantzman je, pišući za Fondaciju za odbranu demokratija, opisao Hamas posle prvih meseci ovog rata kao organizaciju koja se „pritajila i utopila u gradsku sredinu“, ratujući u malim grupama umesto u ustrojenim bataljonima. Obaveštajni i informativni centar za terorizam „Meir Amit“ je 6. februara 2024, pozivajući se na IDF, izvestio o sukobima u zapadnom Kan Junisu sa „naoružanim teroristima, od kojih su neki nosili civilnu odeću dok su napadali snage“. Hamasova sopstvena ratna pravila za medije, koja je izdalo njegovo ministarstvo unutrašnjih poslova, a kasnije prikupila Jevrejska virtuelna biblioteka, nalažu onima koji daju izjave da svakog poginulog nazovu „civilom iz Gaze ili Palestine“ pre nego što pomenu vojni čin, kao i da ne prikazuju rakete ispaljene iz gradskih centara ni kretanje terorista. Odeća, stapanje s gradom, jezik: sve je deo iste metode.

## Šta pravo nalaže

Pravo oružanih sukoba polazi od obaveze razlikovanja. Izraelski izveštaj o operaciji u Gazi iz 2009. citira član 48 Dopunskog protokola I i navodi da Izrael, iako nije ugovornica Dopunskih protokola, prihvata da ta odredba, kao i druga pravila o razlikovanju i proporcionalnosti, odražava običajno pravo. Izveštaj navodi da studija Međunarodnog komiteta Crvenog krsta o običajnom pravu izlaže to načelo u pravilima 1 i 7, kao i da se Izrael slaže da studija tačno prikazuje načelo razlikovanja, iako ne prihvata svako navedeno pravilo. Napadi se mogu usmeravati na borce i civile koji neposredno učestvuju u neprijateljstvima. Nikada na civile samo zato što su civili.

Isto pravo nameće obavezu i drugoj strani: da sopstvene snage razlikuje od sopstvenih civila. Zbirka objavljena 2014. u Jevrejskoj virtuelnoj biblioteci, zasnovana na spisku Hamasovih postupaka predočenom Ban Ki-moonu, izražava to jezikom Dopunskog protokola I: strane moraju „razlikovati svoje borbene snage od sopstvenih civila i ne smeju organizovati operacije u civilnim objektima ili u njihovoj blizini“. Član 51(7) Protokola, koji se tamo citira, zabranjuje korišćenje prisustva civila „da bi se određene tačke ili područja zaštitili od vojnih operacija“. Izraelski Vrhovni sud je u presudi o ciljanim likvidacijama, koju ista biblioteka sažima, utvrdio da civil koji neposredno učestvuje u neprijateljstvima za to vreme gubi zaštitu. To obuhvata i „civila koji nosi oružje (otvoreno ili prikriveno) i kreće se ka mestu na kojem će ga upotrebiti protiv vojske, nalazi se na tom mestu ili se s njega vraća“. Farmerke ne pretvaraju teroristu u civila. Skriveno oružje ne vraća mu zaštitu.

Perfidija je uža, zasebna zabrana. Operativno naređenje iz 2009, citirano u izraelskom izveštaju o Gazi, navodi je među apsolutnim zabranama, uz uzimanje talaca i korišćenje živog štita. Maskiranje i druga ratna lukavstva su dozvoljeni. Samo kretanje među civilima u farmerkama nije isto što i zloupotreba bele zastave ili zaštitnog znaka. Granica se prelazi kada terorista navodi drugu stranu da ga smatra zaštićenim civilom kako bi je napao. Zabeležena Hamasova praksa menjanja odeće, čuvanja oružja po kućama i izlaženja iz njih radi napada iz zasede nalazi se upravo na toj granici. Ništa od toga ne oslobađa Izrael sopstvenih obaveza: razlikovanje i proporcionalnost i dalje obavezuju napadača, a IDF se bori prema strogim pravilima upotrebe sile. Ali mora biti jasno ko stvara opasnost. Terorista koji skine uniformu ne postaje civil. On otežava zaštitu civila pored sebe. Zaključak Vašingtonskog instituta iz 2014. i dalje važi: vraćanje terorista u uniforme smanjilo bi verovatnoću otvaranja vatre usled pogrešne identifikacije, naročito ako Hamas nastavi da ratuje unutar gradova.

## Kako odeća utiče na otvaranje vatre

Oficiri kažu da promena odeće direktno utiče na to [kada se vatra otvara i kada prestaje](https://nazadocumentary.com/sr/blog/idf-fire-rules-hamas-in-hospitals). To je prikaz pravila upotrebe sile pod pritiskom iz ugla IDF-a, a ne pravni zaključak. Sažeci borbenih snimaka IDF-a prikazuju isti problem izbliza. Fondacija za odbranu demokratija je 5. februara 2024. prenela objavu IDF-a iz Kan Junisa: padobranci u blizini kuće komandanta Hamasove brigade pucali su na naoružanog teroristu koji je potrčao ka njima i bacio ručnu bombu, i ubili ga; na snimku se vidi eksplozija, a potom i nož. Vojska je saopštila da nijedan vojnik nije povređen. Izveštaj Centra „Meir Amit“ od narednog dana, iz istog sektora, opisuje naoružane teroriste u civilnoj odeći koji napadaju vojnike u zapadnom Kan Junisu. Nije reč o istom incidentu. Zajedno, ti izveštaji pokazuju kako izgleda borba na malom odstojanju kada neprijatelj ne nosi uniformu.

Isto stapanje s civilima objašnjava i tragediju koju je IDF priznao. Vojnici su 15. decembra 2023. u Šudžaiji ubili trojicu izraelskih talaca pošto su ih, prema rečima IDF-a koje je prenela Fondacija za odbranu demokratija, „greškom prepoznali trojicu izraelskih talaca kao pretnju“. Premijer Benjamin Netanyahu nazvao je njihovo ubistvo „nepodnošljivom tragedijom“. Vojska je objavila imena dvojice poginulih: Yotam Haim i Samer Talalka. Centar „Meir Amit“ zabeležio je da se pucnjava dogodila u zoni borbi, u kojoj je bilo mnogo sukoba s teroristima, i da je IDF pokrenuo istragu. Iste nedelje IDF je prikazao lutke, dečje školske torbe i zvučnike s kojih su puštane dečje pesme na hebrejskom „da bi se snage navele da pomisle da u tom području ima talaca“. Priča iz filma o cicitu, koja ovde nije nezavisno dokumentovana, deo je iste magle: ako terorista može da izgleda kao talac, i talac može da izgleda kao terorista. Zapitajte se ko je stvorio tu maglu.

## Šta vam odeća govori

Potražite „Hamasova uniforma“ i dobićete slike od 7. oktobra. Prema rečima oficira, borbe unutar Gaze nisu tako izgledale. Druge sekvence u filmu bave se radijusima udara, bolnicama, [kamionima s humanitarnom pomoći](https://nazadocumentary.com/sr/blog/hamas-and-humanitarian-aid) i [taocima kao kategorijom isključenom iz napada](https://nazadocumentary.com/sr/blog/how-the-idf-finds-hostages); ova govori samo o odeći. Ona ne dokazuje koliko se često taj obrazac ponavljao i ne zamenjuje potpunu istragu bilo kog pojedinačnog udara. Podudara se, međutim, s ranijom analizom Vašingtonskog instituta, izveštajima IDF-a i obaveštajnim izveštajima iz Kan Junisa, izraelskim pravnim tumačenjem razlikovanja i perfidije, kao i samim razlogom postojanja uniformi: da se čovek koji sme da bude ubijen ne pomeša s čovekom koji ne sme. Snage koje skinu uniforme ne kriju se samo od vojnika. Kriju se iza civila. Pogledajte svedočenja oficira u filmu „Naza: Prava priča“, besplatno, s engleskim titlovima.